Дан немачког јединства: Да ли се Немачка заиста ујединила 1990?

Тридесетак година после уједињења, Немачка се суочава са све неизвеснијим геополитичким окружењем, писао је недавно "Фајненшел тајмс":"Немачко поновно уједињење 3. октобра 1990. било је тријумф либералне демократије, али поредак који је омогућио немачки процват управо нестаје."

У Немачкој се 3. октобар данас слави као национални празник - као сећање на дан када су се 1990. ујединиле две државе: Немачка Демократска Република (Источна Немачка) и Савезна Република Немачка (Западна Немачка).

Немачка се ујединила четири деценије након поделе која је настала као последица пораза у Другом светском рату. Годину дана раније, 1989. године, срушен је Берлински зид. У до тада невиђеном стампеду стотине хиљада грађана, нестао је један од највећих симбола Хладног рата: симбол политичке, војне и идеолошке подељености Истока и Запада, двају блокова, капиталистичког и социјалистичког, на чијем су челу биле две водеће светске силе – СССР и САД. Али уместо њега сада широм света ничу нови зидови и појављују се нове поделе.

Социјалистички блок је у превирању убрзо и сам престао да постоји, а наводно је престао и Хладни рат, или је само тако изгледало. Томе је претходио споразум између америчког председника САД Роналда Регана и совјетског вође Михаила Горбачова.

Један од важних догађаја тих дана био је почетак преговора Источне и Западне Немачке, који је завршио споразумом о уједињењу. Уједињена Немачка није постала држава наследница, већ само наставак или продужетак Западне Немачке.

Уместо да се говори о уједињењу, било би тачније да се каже да је Западна Немачка 1990. напросто припојила Источну. Тако проширена Немачка задржала је своје место у међународним организацијама, укључујући Европску економску заједницу (данашњу Европску унију), Уједињене нације и, пре свега, НАТО.

Лаковерност Горбачова?

У међународној политици Горбачов је желео "побољшање односа са Западом". То је био разлог за распуштање Варшавског уговора, демонтирање Источног блока и за поновно уједињење две Немачке. СССР се одрекао комунизма, а потом се и сам распао. За разлику од Варшавског уговора, НАТО није распуштен, већ је наставио да се шири на исток.

Године 1999, НАТО је покренуо и агресију на суверену земљу – Савезни Републику Југославију, 2007. године је подржао отцепљење Косова од Србије. Данас је НАТО фактички учесник у рату у Украјини.

Документи из америчког Архива националне безбедности, са којих је недавно скинута ознака тајности, показују да Горбачов, након распуштања Варшавског уговора, није тражио никакав писани споразум са западним државама, пре свега са САД, о неширењу НАТО-а на исток. Да ли је у питању само наивност или лаковерност Горбачова?

Почев од 1990. године, Горбачов је добијао само усмена уверавања од америчких и европских лидера да се НАТО неће ширити на исток. "Ни један инч према истоку", рекао је тада амерички државни секретар Џејмс Бејкер.

Бејкер је убеђивао Горбачова да је "не само за Совјетски Савез, већ и за друге европске земље важно да имају гаранције да се, ако Сједињене Државе задрже своје присуство у Немачкој у оквиру НАТО-а, војна јурисдикција НАТО-а неће ширити на исток ни за милиметар".

Коначно, амерички председник Џорџ Буш је 31. маја 1990. рекао Горбачову: "Ми немамо намеру, чак ни у мислима, да на било који начин наудимо Совјетском Савезу. Зато се залажемо за уједињење Немачке унутар НАТО-а."

Што се тиче укључивања источноевропских земаља у Алијансу, британски премијер Џон Мејџор је 1991. године рекао Горбачову: "Ништа од тога се неће догодити". Али, догодило се.

Коначни растанак са НДР

Остаје на крају још једно питање: да ли се Немачка стварно ујединила 1990. године? "Није", признао је новинар "Дојче велеа" Кај Александер Шолц, "јер се о траумама источних Немаца никада није озбиљно говорило, а они су изгубили своју државу."

Генерације Немаца су одрастале у различитим световима - у Западној, или у Источној Немачкој. Источни Немци су се преко ноћи пробудили у другој држави, са другачијим, њима непознатим правилима. Када је дошло до "уједињења", Западни Немци су изгубили интересовање за још увек сиромашни исток земље. Постоје и политичке разлике између немачког истока и запада: исток је конзервативан, запад либералан. Чак 20 одсто западних Немаца никад није било у источној Немачкој.

Немачки "заокрет", како су касније названи догађаји који су претходили припајању НДР, за многе источне Немце значио је незапосленост – сваки други је изгубио посао. Запад, који је само издалека изгледао лепо и привлачно, показао се као прилично сурово, конкурентско друштво, а идеализована представа о њему ускоро је почела да нестаје.

Нешто другачију слику догађаја из октобра 1990. пружио је немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг", која се састоји од сведочења самих Немаца. Књига, која садржи 157 сведочења, настала је на иницијативу листа "Јунге велт".

Како је забележила једна анонимна немачка домаћица: "Остало је само још неколико сати до уједињења. Комично је да нас цео свет гледа, а ја у свему томе не видим ништа историјско. Дошао је коначни растанак са НДР и тај растанак је некако тужан."

Како је записала радница немачке поште: "Не могу да се радујем, осећам се усамљено и рањиво. Понекад помислим да сам у малом чамцу усред узбурканог мора. Где ћу сада? Нигде луке."

"У поноћ смо сви имали у рукама чашу са вотком 'Горбачов'", присетила се медицинска сестра. "Желели смо да запевамо, када се са касете зачула стара химна. Застала ми је кнедла у грлу, на крају су ми кренуле сузе."

"НДР више не постоји, сада смо Немачка", признала је једна домаћица."Али, не видим никаквог разлога за славље. Легла сам у кревет око 22 сата и преспавала уједињење."

"Сада смо Немци, присаједињени грађани, дошљаци, прикључени: без имена и лица, беспомоћни", закључила је учитељица.