Процена Брисела: Улазак Украјине и Западног Балкана у ЕУ кошта 250 милијарди евра

Улазак Украјине у Европску унију би омогућио Кијеву приступ средствима у износу од око 186 милијарди евра током седам година, према интерним проценама заједничког буџета уније, што би многе постојеће државе чланице претворило по први пут у нето платише.

Пројекције, прве које су разрађене у Бриселу о потенцијалном приступању девет нових држава чланица, наглашавају дубоке политичке и финансијске последице ширења уније, пише "Фајненшел тајмс" и подсећа да је рашчишћавање пута за чланство Украјине био главни приоритет за лидере ЕУ од почетка руско-украјинског сукоба крајем фебруара прошле године.

Званичници ЕУ су овог лета проценили потенцијалне финансијске последице у студији у коју је ФТ имао увид, а која је користила постојећа правила за буџет Уније за период 2021-2027. Они су примењени на проширену унију која укључује Украјину, Молдавију, Грузију и шест држава Западног Балкана.

Финансијски резултат додавања свих девет чланица постојећем буџету, познатом као вишегодишњи финансијски оквир, био би 256,8 милијарди евра, процењује лист. Повратни ефекти за постојеће државе чланице укључивали би смањење пољопривредних субвенција за око петину.

Таква рачуница чини приступање Украјине и земаља Западног Балкана још мање вероватним.

Британски лист наводи да иако би потпуно проширење могло да потраје деценију или више и наметнуло би велике реформе постојећих буџетских аранжмана, процењени обим потребних промена би пресудно преокренуо финансијску равнотежу унутар блока.

"Све земље чланице ће морати да плаћају више и добијају мање из буџета ЕУ, а многе земље чланице које су тренутно нето примаоци постаће нето даваоци доприноса", закључује се у документу секретаријата Савета ЕУ.

Са девет нових држава чланица, садашњи буџет би се повећао за 21 одсто на 1,47 милијарди евра, процењује се у документу. То је једнако око 1,4 одсто бруто националног дохотка 36 земаља.

Улазак девет држава наметнуо би низ далекосежних прилагођавања, а једно од могло би бити значајно повећање нето буџетских доприноса богатијих држава као што су Немачка, Француска и Холандија. "Прелазни периоди и заштитне мере" би били неопходни, сугерише се у бриселском документу.

Примењујући тренутна правила на проширену Унију, Украјина би имала право на 96,5 милијарди евра из заједничке пољопривредне политике ЕУ током седам година. Тај финансијски помак довео би до смањења пољопривредних субвенција постојећим државама чланицама за око 20 одсто, наводи се у студији.

Украјина би се такође квалификовала за 61 милијарду евра плаћања из кохезионих фондова ЕУ, који имају за циљ побољшање инфраструктуре у сиромашнијим државама чланицама. Са још девет држава чланица, Чешка, Естонија, Литванија, Словенија, Кипар и Малта више не би биле квалификоване за кохезиона средства, процењује се у студији.

Прорачуни генералног секретаријата савета, тела које представља владе 27 држава чланица блока, долазе у тренутку када ЕУ вага да ли да пристане да отвори формалне преговоре о придруживању са Украјином до краја ове године, као што је Кијев затражио.

Портпарол Савета ЕУ је рекао: "Не коментаришемо цурења информација".

Лидери ЕУ састаће се у петак у Шпанији где ће разматрати проширење и начине на које би то променило Унију.

Студија користи једноставну екстраполацију постојећих буџетских правила ЕУ, која би готово сигурно била прилагођена у случају проширења. Није развијена у сарадњи са Европском комисијом, извршном власти блока, нити га је она одобрила. Такође, у њој се не узима у обзир могуће чланство Турске.

У документу су наведене предности за ЕУ од проширења, укључујући јачање геополитичког утицаја ЕУ, повећање унутрашњег тржишта блока за 66 милиона људи на укупно 517 милиона, и решавање недостатка радне снаге.

Али јасно показује да би утицај Украјине на пољопривредне субвенције ЕУ био најзначајнији.

Украјина би била највећи прималац у блоку, са 41,1 милион хектара коришћених пољопривредних површина и померила би Француску на друго место. То би значило да би исплате за постојеће примаоце пале за 20,3 одсто по хектару квалификованог пољопривредног земљишта.

Осим Украјине, додавање осталих осам земаља коштало би укупно 29,9 милијарди евра пољопривредних субвенција.