Са приближавањем зимских месеци борбе на украјинском фронту могле би бити успорене, што би била прилика за преговоре Москве и Кијева, сматрају амерички и западни званичници.
Саговорници америчког Ен-Би-Си њуза, који нису желели да буду именовани јер немају одобрење да јавно говоре о дипломатији, уверени су да ниједна страна неће успети да за сада постигне своје војне циљеве у целој Украјини, доводећи у питање способност украјинске војске да избаци руске трупе са свих положаја које тренутно заузимају.
Вероватно ће и руска и украјинска страна успорити ритам војних операција током зиме и искористити то време да припреме своје снаге за офанзиву на пролеће, кажу извори Ен-Би-Си-ја.
Херсон је последња велика линија фронта која би се могла померити пре зиме и после тога не би требало очекивати већа напредовања ни једне ни друге војске, сматрају амерички званичници. Додају и да ће у наредне две или три недеље бити јасније да ли ће се војне операције стабилизовати током зиме, када се буде одиграла битка код овог града.
"Очито је да је Русија заузела дефанзивнији положај на готово свим линијама фронта и видимо да се војне снаге постепено појачавају доласком мобилисаних резервиста", каже неименовани амерички званичник по чијој оцени се ради о "слабо обученим снагама".
Он верује да ће се руско повлачење из Херсона на десну страну Дњепра наставити и да би могло бити успорено нападима украјинске војске.
На дипломатском "фронту" контакти и разговори, званични и незванични, појачани су последњих недеља, у јавном дискурсу о украјинском конфликту интензивније се помиње једна реч: преговори.
Саветник за националну безбедност САД Џејк Саливен отишао је прошле недеље у изненадну посету Кијеву где се састао са украјинским председником Владимиром Зеленским, подсећа Ен-Би-Си.
Упућени у кијевске разговоре наводе да је циљ био да се пренесе порука чврсте америчке подршке Украјини, али и да се пошаље сигнал да би Кијев требало да покаже већу спремност на преговоре. Два саговорника упућена у детаље сусрета навела су да је Саливен изнео идеју како би сукоб могао да се заврши и да ли би то могло да укључи и дипломатске преговоре. Амерички званичник је "опипавао пулс" Кијева, описали су неименовани саговорници.
Зеленски је недуго после састанка испоставио листу услова за преговоре с Москвом: обнова територијалне целовитости Украјине, поштовање Повеље Уједињених нација, исплата ратне одштете, кажњавање ратних злочина и гаранције да се овако нешто неће поновити.
Своје услове за преговоре имају и западни званичници, који тапшући по леђима Украјину, напомињу да не желе да је гурају у преговоре са Москвом који би значили да Кијев преда "окупиране територије" Русији јер то изгледа перципирају као лични пораз.
Упитан почетком недеље да ли је руска влада спремна на преговоре с Кијевом, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Москва стално понавља да је отворена за дијалог, али и да он није могућ у ситуацији када је Украјина донела закон којим се забрањују преговори с Русијом и њеним председником.
Саливен је отворио канале комуникације с Москвом и био је у контакту са Николајем Патрушевим око оптужби руске стране да Украјина планира да баци "прљаву бомбу" и оптужи за њену употребу Москву. Уз ове, разговори између министара одбране САД и Русије, Лојда Остина и Сергеја Шојгуа, допринели су да се спусти "нуклеарна реторика", тврде амерички извори.
Организовање преговора биће изазовно, сматрају амерички званичници. Као могући медијатор, барем у очима Запада и њеног савезника Украјине, виђен је турски председник Реџеп Тајип Ердоган један од ретких светских лидера који има контакт и са Москвом и са Кијевом. Мање је извесно да ће бити прихваћена слична понуда Израела и Саудијске Арабије, констатује амерички медиј.
Појачана дипломатска активост у вези са преговорима и њена бројна незванична тумачења, долазе у тренутку када Украјина очекује додатну војну помоћ. Бела кућа и Конгрес разматраће могућност издвајања 40 милијарди до 60 милијарди долара помоћи, али су планови у сенци све чешће упитаности да ли би САД требало да шаље додатне милијарде Кијеву.
Најгласније о томе говоре републиканци, који су на путу да освоје већину у Конгресу, после одржаних међуизбора. Указао је на то и председник Џозеф Бајден рекавши да постоји граница у слању помоћи Украјини.