САД су током протекле две деценије водиле више од десет "тајних ратова" о којима Пентагон није известио ни јавност, али ни чланове Конгреса, указује нови извештај истраживачког центра за правосуђе Бренан на Правном факултету Универзитета у Њујорку.
Таква тајновитост омогућена је овлашћењима која је Конгрес доделио војсци САД након напада 11. септембра 2001.
"Авганистан, Ирак, можда Либија. Ако бисте питали просечног Американца где су током протекле две деценије све САД ратовале, као одговор бисте добили ову кратку листу", наводи се у извештају под називом "Тајни рат: Како САД користе партнерства и посреднике како би војевала прикривени рат".
Аутори извештаја наводе да у списку скорашњих сукоба САД фали око 17 земаља које су САД бомбардовале, односно у којима су се бориле сопственим копненим трупама или путем посредника. Ти "ратови из сенке" које Конгрес није директно одобрио одвијали су се дивљем света, укључујући и Африку, Блиски исток и Азију.
"Скривено ратовање је релативно новији феномен, и та пракса је недемократска и опасна", указују аутори у уводу извештаја.
"Спровођењем ненајављене агресије у неименованим земљама крши се Устав САД и ствара се опасност војне ескалације, што је неприхватљиво за јавност и за Конгрес", додаје се у истраживању.
Све је почело са Кулама близнакињама
Извештај указује да су програми "безбедносне сарадње", како се често називају такви ратови, омогућени правним актима попут Овлашћења о употреби војне силе, које је Конгрес донео након напада на Куле близнакиње, те клаузуле 3.093 у 50. тому Законика САД која државним актерима, попут ЦИА, дозвољава спровођење тајних операција.
Програм "127-Ехо", наведен под клаузулом 127е, министарству одбране САД омогућава да "подржава стране војне силе, паравојне организације, групе или појединце који подржавају или олакшавају текуће антитерористичке операције специјалних јединица САД".
Овлашћење о употреби војне силе које је на снагу ступило 18. септембра 2001. године односи се на покретање војних операција против ентитета за које се сумња да су "планирали, ауторизовали, починили или помогли" нападе 9. септембра.
Министарство одбране САД је, међутим, прешироко тумачило овлашћења загарантована тим актима, сматрају аутори извештаја.
У пракси је војска САД користила те акте за "ангажовање локалних посредника који су у оквиру мисија САД нападали америчке непријатеље како би остварили циљеве Вашингтона", наводи се у извештају, и додаје да Пентагон такву праксу често сматра "колективном самоодбраном".
Сарадња са ноторним (пара)војним формацијама
Као један од примера програма "127-Ехо", аутори наводе ситуацију у Сомалији, где су америчке снаге примениле тако дефинисану "колективну самоодбрану" 2016. године против супарника Безбедносних снага Пунтланда (ПСФ).
ПСФ је претходно оформила и обучила ЦИА, а контролу над њом је 2011. године преузео Пентагон, који ју је користио у борбама против Ел-Шабаба и Исламске Државе још пре него што су САД та два ентитета прогласиле терористичким групама, додаје се у извештају.
У Камеруну су снаге САД наставиле сарадњу са злогласним локалним јединицама након што су њихови чланови доведени у везу са масовним ратним злочинима, указује се у извештају. Конгрес ретко када сазна о таквим инцидентима зато што се сматрају минорним или "епизодним".
Тај програм је први пут испливао у јавност 2017. године када је четворо војника САД убијено након што су снаге Исламске Државе ухватиле контингент нигеријских војника у заседу. Сенат је био запрепашћен тим вестима, док је неколико сенатора изјавило да се претходно ништа није знало о наводној мисији "обуке и саветовања".
Украјина, Србија и "Косово" на списку једног од програма САД
Програм "127-Ехо" само је један од три дозвољена метода "ратовању из сенке".
Аутори указују да клаузула 333, између осталог, Пентагону омогућава да обучава и наоружава војне снаге било где у свету.
У извештају је представљена листа земаља из 2018. године у којима се спроводи програм обуке и наоружавања, или које су за тај програм предложене. На листи се налази и Украјина, али и Србија и тзв. Косово.
Још опскурнија клаузула 1202е омогућава Министарству одбране да помаже стране посреднике ако они "доприносе или помажу нерегуларном ратовању специјалних јединица САД", поготово у случајевима када су страни посредници у сукобу са непријатељима САД попут Кине или Русије.
"Нерегуларни рат" и како га применити
Министарство одбране "Нерегуларни рат" дефинише као "сукоб који није део традиционалних оружаних конфликта". Извештај цитира неколико пензионисаних генерала САД који сматрају да је стога клаузула 1202е "изразито корисно оруђе за олакшавање нерегуларног рата".
Програм "127-Ехо" је и даље под минималним надзором Конгреса. У извештају се указује да су документа о тим војним операцијама толико високо класификована, да им велика већина законодаваца САД не може приступити. Данас објављени извештај истраживачког центра Бренан представља најисцрпнију правну анализу "тајних ратова" САД.