Самит Европске политичке заједнице у Гранади - који је окупио скоро 50 европских шефова држава и влада, стотине њихових саветника и помоћника и читаву армију новинара - завршио се неславно, након што окупљени лидери нису успели да направе напредак у решавању било ког сукоба или регионалног проблема, пише "Политико".
Трећи самит формата који је прошле године лансиран на иницијативу француског председника Емануела Макрона најављиван је као платформа за постизање мира између Јерменије и Азербејџана, деескалације на КиМ и наставак стратешког дијалога о континенталној безбедности.
Конкретни резултати у свакој од тих области су, ипак, изостали, наводи бриселски портал.
Наде да би на скупу могло да дође до искорака у решавању хуманитарне кризе у Нагорно-Карабаху пале су у воду након што су лидери Азербејџана и Турске, Илхам Алијев и Реџеп Тајип Ердоган, одлучили да прескоче самит у Гранади.
Самим тим није дошло до првог састанка Алијева и јерменског премијера Никола Пашињана од почетка азербејџанске војне операције у Карабаху, која је довела до егзодуса око 100.000 етничких Јермена из тог региона.
Иако је Азербејџан оптужио Француску за пристрасност у преговорима, они су пристали на разговор - али само под окриљем Европске уније у Бриселу, написао је саветник председника Азербејџана Хикмет Хаџијев на друштвеним мрежама.
Покушаји спуштања тензија између Београда и Приштине били су једнако неуспешни, наводи "Политико", а председница тзв. Косова Вјоса Османи одбила је да се састане са председником Србије Александром Вучићем "док се Београду не уведу санкције" због недавних дешавања на северу КиМ.
Осећај јаловости неформалног самита у Гранади кулминирао је када је земља домаћин Шпанија у последњем тренутку отказала конференцију за новинаре, током које је требало да дође до симболичног "предавања штафете" организатору следећег састанка ЕПЦ - Уједињеном Краљевству.
Да ли је ЕПЦ већ мртва иницијатива?
Недостатак ентузијазма код европских лидера видео се од самог почетка самита, када су многи од њих одбили да, чак и на минут, застану и поделе своје мисли са великим бројем присутних новинара.
Ни немачки канцелар Олаф Шолц ни британски премијер Риши Сунак нису се обратили новинарима, док француски председник Емануел Макрон - који је и иницијатор идеје Европске политичке заједнице - није имао ништа да им каже.
Упитан о томе да ли САД задржавају помоћ Украјини, француски председник је милијарде долара америчке подршке назвао "дивном допуном" доприносу ЕУ, али је упозорио да она "не може да замени нашу европску мобилизацију".
Међутим, француски председник је одговорио на мање питања новинара него обично пре него што се придружио другим лидерима у вечерњем обиласку Алхамбре.
Шпанско руководство је одбило да објасни зашто је главна конференција за штампу отказана. Према речима једног европског дипломате, иако није било "фундаменталних проблема", практично да није било потребе за изјавама за штампу.
"То су мини Уједињене нације, тржница на којој лидери могу да разговарају и размењују мишљења", рекао је анонимни европски дипломата за "Политико".
Када је француски председник прошле године лансирао иницијативу Европске политичке заједнице, она је имала амбициозне циљеве - требало је да постане "нови процес за сарадњу" и да допринесе миру и сигурности, а не да постане "Давос за лидере", наводи тај бриселски портал.