Анкара преузима команду Кфора: Србин не може да се радује кад је Турчин поново на Косову
Турска ће за два дана први пут преузети команду на Кфором, па ће овом НАТО мисијом убудуће руководити мајор Озкан Улуташ.
Ова држава, међутим, традиционално подржава Приштину, а недавно је тој земљи продала шест својих беспилотних летелица "бајрактар, и према речима приштинског министра одбране Ејупа Маћедонција, наставља да подржава развој Косовских безбедносних снага у свим аспектима, укључујући обуку и образовање, али пре свега у погледу снабдевања системима наоружања и опреме.
Исто тако, лидер ове земље Реџеп Тајип Ердоган у добрим је односима са српским лидером Александром Вучићем, што су саговорници "Блумберга" недавно оценили као кључно за спречавање ескалације насиља након дешавања у Бањској.
Поставља се ипак питање, какву ће улогу Турска чији је контигент други по бројности на Космету, одиграти током годину дана свог мандата?
Бивши амбасадор СРЈ у Турској и исламолог Дарко Танасковић каже за "Косово онлајн" да имајући у виду да Турска снабдева Косово наоружањем и војном опремом и да обучава њихове официре, Србији не може нарочито да одговара то што ће нови командант Кфора бити из Турске. У турским новинама, каже, навелико су објављивани наслови да је 'турски војник поново на Косову', а "знамо историјски шта то значи и какве су конотације".
"Не очекујем да ће то бити превелика промена, али наравно да Србин не може да се радује кад је Турчин поново на Косову. Били су у касарни 'Султана Мурата' и чисто симболички гледано не можемо превазићи лоша сећања. Реално и политички гледано, мислим да неће бити превелике разлике у односу на већ и садашњу политичку пристрасност Кфора", указује Танасковић.
Он, међутим, тврди и да командант Кфора свакако не добија налоге из Анкаре, те да их неће добијати из Анкаре ни када командант ове НАТО мисије буде Турчин.
"Зна се одакле командант Кфора добија налоге, сигурно не из Савета безбедности а још мање из Турске", па се с те тачке гледишта, не могу очекивати велике промене, каже Танасковић који ипак верује да ће Турци, као врло дисциплиновани официри настојати да се понашају што објективније.
"Укупно узевши, а то смо видели у трагичним догађајима у Бањској, о некаквој објективности Кфора се не може говорити али може да се говори о томе да ће они донекле неке границе поштовати у свом ангажовању које ипак неће отићи преко онога што би био потпуни крах њихове мисије и на моралном и на војничком плану", истиче Танасковић.
Он додаје и да је Турска веома заинтересована за проблем Косова и Метохије пошто је Балкан један од приоритета њихове "неоосманистичке спољнополитичке, чак и шире националне доктрине".
"Заинтересована је за све што се догађа на Балкану, поготово у вези са муслиманским заједницама, а знамо да су Албанци на Косову 90 одсто и више муслимани. Турска доследно подржава Косово, иако, да тако кажем, спортски настоји да паралелно одржи добре односе са Србијом и да их развија јер схвата да без Србије чак и те неоосманистичке планове не може да реализује онако као што би реализовала у сарадњи са Србијом", наводи Танасковић.
Државни секретар Министарства одбране Немања Старовић, коментаришући за "Косово онлајн" долазак генерал-мајра Озкана Улуташа каже да Србија жели да верује да је реч о професионалцу који ће са те позиције спроводити оно што представља основни мандат мисије Кфор, а то је обезбеђивање стабилног и сигурног окружења за све грађане на КиМ, пре свега за Србе који су тренутно најугроженији.
Сарадња Војске Србије и Кфора, додаје Старовић, била је добра и садржајна последње 24 године.
"Желимо да верујемо да ће се то наставити и у наредних годину дана под командом генерала Улуташа", каже Старовић.
Он указује да у балканским оквирима, Турска несумњиво представља велику силу, односно, регионалну велесилу.
"Ми смо тога свесни и Србија са Турском негује веома добре, садржајне и конструктивне односе. То наравно не значи да ми нисмо подигли глас на све оно са чиме се не слажемо, а тиче се пре свега убрзаног снабдевања тзв. косовских снага безбедности из правце Турске, што је, не само да је у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, већ је и потез који доприноси милитаризацији проблема, а верујемо да је то последње што нам је, када говоримо о КиМ, потребно", каже Старовић додајући да ће то бити и тема разговора током предстојеће посете турског министра одбране Београду.