Хиљаде ракета којима је Хамас јуче ујутру засуо израелска места и градове, док су стотине његових бораца улетеле у земљу преко копна, мора и ваздуха, шокирало је свет али и саме власти Израела које су се дуго хвалиле најмоћнијим безбедносним апаратом Блиског истока.
Аналитичари из те земље, упоредили су овај најновији шок, са до сад највећим неуспехом обавештајних служби у историји земље- ратом Јом Кипур 1973. године када су Египат и Сирија координисано са севера и југа напали Израел.
"Овај неуспех је ништа мањи од рата Јом Кипур. Изненађен сам киксом не само укупних обавештајних служби, већ и тактичких снага. Без обзира на фактор изненађења, очекивали бисте да ће дивизија Газе обавити много бољи посао у одбрани границе", каже за "Фајненшел тајмс" Амир Авиви, бивши заменик команданта те дивизије израелске војске.
Израелска обавештајна служба Мосад је најмоћнија у региону, а мрежа доушника простире се не само широм палестинских територија, већ и Либану, Сирији, и на територији свог највећег непријатеља – Ирана.
Високозаштићена баријера, односно ограда око Хамасовог упоришта у Гази је подупрта сензорима покрета, и протеже се дубоко испод земље.
Но, ни то није спречило стотине Палестинаца да у Израел јурну преко параглајдера, мотора и чамаца, нападну, и инфилтрирају се у војне базе у околини појаса Газе.
Бивши обавештајни званичник израелских одбрамбених снага Мајкл Милштајн, оценио је да је за планирање напада било потребно годину дана. Нико то, међутим, није приметио.
"То је вишедимензионални напор. Ако припремате такву операцију, морају постојати сигнали", тврди он.
Бивши обавештајни званичник Ави Меламед каже да је ова епизода указала да је Израел "погрешно прочитао" намере Хамаса и да је израелска стратегија пружања делимичне економске помоћи становницима Газе, као што су дозволе ограниченом броју да уђе у Израел ради посла, исто тако била неуспешна.
"Претпостављам да је једна од калкулација израелске обавештајне службе (Мосада) била да Израел предузима ове мере и ублажава притисак на људе у Гази, управо зато да би се избегао тако оштар потез. Очигледно, Хамас има другачије прорачуне", каже он.
Авиви мисли да је Хамас вероватно био охрабрен политичким превирањима у Израелу, где је контроверзна реформа правосуђа коју је покренула крајње десничарска влада Бењамина Нетанијахуа изазвала вишемесечне протесте, као и претње хиљада резервиста да ће престати да се добровољно јављају на дужности, што је вероватно ослабило војску.
"Читава ова кампања и непослушност послали су снажну поруку нашим непријатељима да је Израел слаб. Они осећају да смо подељени", тврди он.
Други аналитичари се у својим објашњењима фокусирају се на снаге Хамаса, уместо на слабости Израела. Палестинска група развијала је, кажу, своје способности водећи четири рата пуних размера са Израелом. Применили су тактику сличну Хезболаху.
"Оно што је Хамас стратешки и оперативно урадио је све за шта је Хезболах тренирао од 2006. године", тврди директор регионалне безбедности на Међународном институту за стратешке студије у Лондону Емил Хокај.