"У светлу континуираних злочина над нашим народом, у светлу окупаторске оргије и њеног негирања међународних закона и резолуција, и у светлу америчке и западне подршке, одлучили смо да ставимо тачку на све ово тако да непријатељ схвати да више не може да дела а да не буде позван на одговорност", чуо се миран и прецизан глас на снимку објављеном неколико сати након суботњег напада на Израел.
Глас на снимку, пише "Фајненшел тајмс", наводно припада Мохамеду Деифу, команданту војног крила палестинске милитантне групе Хамас и идејном творцу напада.
Сукоби који су избили у суботу подигли су Деифову вишедеценијску кампању против јеврејске државе на неочекивани ниво. Док је његова порука емитована, стотине бораца Хамаса пробијале су граничну ограду између блокираног Појаса Газе и израелске територије.
У року од неколико сати, Хамас је нанео неочекивани први ударац Израелу, узевши десетине талаца. Више стотина људи погинуло је са обе стране, док су по друштвеним мрежама кружили снимци мртвих војника и преплашених цивила.
За Деифа, чији је надимак "Гост" - референца на праксу палестинских бораца који сваке ноћи проводе у кући другог симпатизера како би избегли израелске обавештајне службе, напад је био његов најодважнији и најсмртоноснији до сада.
Израел га је деценијама ловио и умало није погинуо у ваздушном нападу пре 20 година после ког је, наводно, остао инвалид без руке и ноге. Деифова способност да надмудри израелску војску док истовремено убија војнике и цивиле донела му је поштовање палестинских милитаната.
Оставивши израелску војску затечену нападом, Деиф се катапултирао у највише ешалоне палестинског руководства, надмашивши своје ривале у Фатаху, умеренијој фракцији коју фаворизује Запад, као и колеге у Хамасу, који САД, ЕУ и Израел сматрају терористичком групом.
"Чак и пре тога, Деиф је био као света личност и веома су га поштовали и Палестинци и Хамас", рекао је "Фајненшел тајмсу" Мкхаимар Абусада, професор политике на Универзитету Ал-Азхар у Гази. Његова највећа операција против Израела сада ће га претворити у "божанску" фигуру за младе, додао је.
Најзначајнији фактор за Хамас је сам број заробљеника враћених у Газу. Израел је предао 1.000 палестинских затвореника да ослободи једног војника, Гилада Шалита, након пет година заточеништва у Хамасу 2011.
"Хамас веома добро разуме да, када је у питању држање израелских заробљеника, стрпљење је све што им треба", рекао је регионални дипломата који је помогао у преговорима о Шалитовом ослобађању. "Временом ће израелска јавност стварати притисак. Све што Хамас треба да уради је да сачека".
У интервјуима, израелски и палестински аналитичари, укључујући људе који су познавали Деифа пре него што је нестао у сенци милитантних активности, описали су тихог, интензивног човека незаинтересованог за међусобна ривалства палестинских фракција. Уместо тога, рекли су, био је једнодушан у погледу промене природе израелско-арапског сукоба и употребе насиља као средства за његово постизање.
"Требало би да се борите против Израелаца унутар Израела и да уништите њихову фантазију да могу бити безбедни на окупираној земљи", рекао је палестински борац који је постао политичар средњег нивоа и који је упознао Деифа почетком двехиљадитих.
Они су га такође описали као човека чија је способност да стално еволуира упоредо са технолошким достигнућима израелске војске, која су илустрована током жестоког 11-дневног рата између палестинске милитантне групе и Израела 2021. Хамас је распоредио ројеве нискотехнолошких ракета у покушају да преплави израелски ваздушни простор. Израелу је умало понестало муниције пре склапања примирја.
Као и други у Хамасу, Деиф посматра споразум из Осла, који је крајем деведесетих накратко имао обећање о мировном решењу, као издају свог отпора и првобитног циља да се Израел замени палестинском државом.
"Деиф је покушао да започне други рат за независност од Израела", рекао је Ејал Розен, пуковник у резервама израелске војске који се у претходној улози фокусирао на Појас Газе, и додао: "Главни циљ је уништити Израел. Ово је један од првих корака – ово је само почетак".
Деиф, некадашњи произвођач бомби и архитекта деценијског програма за копање мреже тунела испод Газе, рођен је као Мохамед Диаб Ибрахим ал-Масри у избегличком кампу Кан Јунис током шездесетих, према израелском званичнику упознатим са његовим досијеом.
Газа је тада била под египатском контролом, а израелски званичник упознат са његовим досијеом у обавештајној служби Шин Бет рекао је да су његов стриц или отац учествовали у спорадичним рацијама наоружаних Палестинаца педесетих на истом делу земље где су се Деифови борци инфилтрирали у суботу.
Толико се мало зна о њему да је чак и његово име мистерија. Људи који су га познавали осамдесетих кажу да је и тада носио име Деиф, док су други рекли да га познају по рођеном имену. Само једна његова зрнаста фотографија је јавно доступна.
Његов укус за театралност, пише "Фајненшел тајмс", избрусио се у глумачкој трупи којој се придружио док је био на Исламском универзитету у Гази, стецишту египатског огранка Муслиманског братства. У време када је Хамас рођен у касним осамдесетим, искован у ватри прве интифаде (устанка) против израелске окупације, Деиф је био у својим двадесетим.
Отприлике у то време, Гази Хамад, сада члан политбироа Хамаса, делио је затворску ћелију са Деифом након што су их Израелци затворили.
"Од почетка свог живота у Хамасу, био је фокусиран на војну стазу", рекао је Хамад и додао: "Био је веома љубазан, све време патриота који је правио мале стрипове да нас засмејава".
Сваки наговештај љубазности ускоро је избледео, пошто је Хамас изводио бомбашке нападе у знак протеста на споразум из Осла. Израел сматра Деифа одговорним за смрт десетина људи у самоубилачким нападима, укључујући талас 1996. у којем је убијено више од 50 цивила.
Каже се да је Деиф учио код Јахје Ајаша, произвођача бомби са надимком "Инжењер" којег је Израел убио 1996. мобилним телефоном пуним експлозива.
Деиф је напредовао у редовима бригада Касам, војног крила Хамаса, а израелски званичник је рекао да је учествовао у стварању првих рудиментарних ракета. Хамасов арсенал сада се мери у десетинама хиљада, а само у суботу је испалило 3.500.
Израелски званичник је рекао да је Деиф тражио мете високог утицаја, као што су насељеници и војници на окупираним територијама, аутобуси у Јерусалиму и Тел Авиву. Он је такође надгледао ракетне нападе које у редовним интервалима шаљу Израелце у склоништа за бомбе.
Унутар Хамаса, рекао је званичник, Деиф је био противник компликованог плеса у којем би Хамас пристао да заустави борбе које су се спорадично распламсале у замену за то да Израел дозволи додатна средства у блокираном појасу или више радних дозвола за становнике Газе.
Иако је овај аранжман помогао да се управља циклусима насиља, он је такође довео до четири рата 2009, 2011, 2014, 2021, а затим и овог, пише "Фајненшел тајмс"
"Ова терористичка акција је заувек окончала ову праксу", рекао је израелски званичник после суботњег напада и додао: "Сада неће бити примирја, већ само одмазде".