Белгијски сенатор: Европску безбедност не угрожава Путин, већ Вашингтон

Од почетка сукоба у Украјини чинило се да је европска подршка безрезервно на страни Украјине, а да је европски став утемељен на исконским и неупитним осећањима за право и правду. Истине ради, тај став се умногоме ослањао на претпоставку да ће се Русија предати пре него што европске бирократе почну да размишљају о томе како да прегурају зиму.

И док се у Немачкој повремено чују мишљења другачија од већине попут изјава председника Штајнмајера – који је, истини за вољу, врло брзо "окренуо плочу" – или бивше канцеларке Ангела Меркел, у Француској такве дебате готово да нема, оцењује белгијски сенатор Ален Детекс.

"Бајденова администрација нас води у разорни сукоб с Русијом, јер је њихов циљ да се ослободе Путина и промене режим у Москви, а нико се не бави тиме ко би заменио Путина", каже Детекс у интервјуу за француски часопис "Козер". 

"После тако 'успешне' промене режима у Ираку и Либији или неуспешне у Сирији, с десетинама хиљада мртвих, милионима избеглица и хаосом који је уследио, ко може да верује да ће у огромној Русији из америчког шешира настати демократскији или стабилнији режим него Путинов?", пита се белгијски сенатор. 

Упозорава и да би скидање Путина с власти утрло пут ултранационалистичкој, агресивној и осветољубивој влади, а да би се, у најгорем случају, Русија распала као Совјетски Савез 1991. године, Кавказ би био у пламену и крвопролићу, милиони избеглица би побегли у Европу (али не и у САД) и Европа би постала легло исламског тероризма.

"Русија, односно оно што би од ње остало постало би европска ноћна мора", наводион. 

Одговорност међународне заједнице 

Иначе, овај почасни белгијски сенатор је међу онима који сматрају да Уједињене нације сносе највећу одговорност за геноцид у Руанди 1994. године, када је убијено више од 800.000 људи, јер то крвопролиће нису спречиле.

Поднета је и тужба против некадашњег генералног секретара УН Кофија Анана, који је у то време био на функцији заменика генералног секретара УН Бутроса Бутроса Галија и команданта мировних операција.

Белгијанци су теретили Анана и да се супротставио објављивању његове улоге и улоге УН у геноциду, јер није дозволио особљу из Уједињених нација да сведочи у парламентарним истрагама које су касније покренули Белгијанци и Французи.

"Цене не расту због Путина већ због санкција"

Детекс сматра да је од почетка рата у Украјини, као и током пандемије или након смрти Џорџа Флојда, европски грађанин подвргнут пропаганди мејнстрим медија, "уз чији благослов су власти пожуриле да забране емитовање руских медија РТ и Спутник".

"Унапред дисквалификована, руска тачка гледишта се врло ретко представља у јавности. Никада се не говори да је 'револуција на Мајдану' 2014. заправо била државни удар организован уз подршку САД да би се збацио демократски режим чији је избор потврдио ОЕБС, али који је, у очима Вашингтона и Брисела, имао озбиљну ману јер није желео да бира између Запада и Русије", подсећа сенатор.

Он истиче да је кијевски режим од 2014. године одбијао да примењује споразуме из Минска и чинио је све да људи који говоре руски постану грађани другог реда, па тако украјинска криза није почела 2022. већ 2014. Безбедносне дилеме Русије никада нису схваћене озбиљно, јер су, по некаквој дефиницији, "земље НАТО-а нужно на страни добра".

"Имамо ли и ми право да Зеленског, за којег смо заборавили да је цитиран у Панамским папирима, доживљавамо као опасног лика и марионету у рукама Американаца, који жели да нас увуче у рат? Уместо да осуде ескалацију, наши медији јој се радују и виде је као 'сатеривање Путина у ћошак', а због свега тога страда енергетска инфраструктура Украјине и милиони Украјинаца дочекују зиму у страшним условима", закључује Детекс и саркастично додаје да је то очекивано "са пријатељима попут западних медија".

Пад животног стандарда за белгијског сенатора нема везе са "агресијом Владимира Путина", већ је инфлација цена енергената последица западних санкција и руског одговора на ове санкције, а "санкције никада у историји нису довеле до пада неког режима, већ оне осиромашују европске грађане."

"Једино САД имају корист од сукоба"

Одбрана демократије је веома променљива категорија, иронично примећује сенатор, наводећи да је ЕУ због Украјине постала потпуно равнодушна према ауторитарним режимима неких исламских земаља.

И док сукоби и санкције штете самој Европи, САД имају користи од њих у најмање три области: производњи и извозу наоружања, гаса и нафте, као и прехрамбених производа, тврди Детекс и враћа се на проблем Северног тока, који, по њему, Русија није имала интерес да уништи, док амерички државни секретар Блинкен у томе види "огромну прилику" да се смањи европски увоз гаса из Русије.

Ако, како каже Елизабет Борн, "Француска жели да цену рата учини неподношљивом за Русију", не треба да се чуди што Русија жели да цену енергената учини неподношљивом за Французе", сматра овај сенатор.

Иако Макрон тврди да морамо "пристати да платимо цену за нашу слободу и наше вредности", Детекс одговара да оне ни на који начин нису угрожене од Русије. "С друге стране, наш просперитет је директно угрожен, као и наша безбедност ако следимо ратне хушкаче Вашингтона."

Најзад, сенатор саветује да се у интересу целе Европе "мора одбацити тврди приступ Зеленског, преговарати с Русијом о подели Украјине и укинути санкције", јер је дипломатско решење пожељније од ескалације сукоба коју подстиче Вашингтон.