Поделе у ЕУ због Израела и Хамаса

Поделе међу државама чланицама ЕУ и разједињеност европских институција избиле су на површину због планова да се, као одговор на напад Хамаса на Израел, заустави помоћ Палестини.

Како оцењује "Еурактив", раскол у ЕУ у складу је са дугогодишњим раздором унутар блока поводом израелско-палестинског сукоба, иако су чланице биле уједињене у осуди суботњег напада.

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи рекао је да извршна власт ЕУ ревидира развојну помоћ Палестинцима у вредности од 691 милион евра, додајући да је сва исплата помоћи "одмах обустављена". 

Европа је један од главних извора помоћи палестинским територијама које је окупирао Израел, а Уједињене нације процењују да је хуманитарна помоћ потребна око 2,1 милион људи, међу којима је милион деце.

Против саопштења се изјаснило неколико држава чланица, укључујући Ирску, Шпанију, Португал, Француску и Луксембург, које су упозориле да би прекид помоћи превасходно штетио палестинским цивилима и поставио питање да ли Комисија има овлашћења да донесе такву одлуку.

"Наше је схватање да не постоји правни основ за једнострану одлуку ове врсте од стране појединачног комесара, и ми не подржавамо суспензију помоћи", рекао је портпарол ирског министарства спољних послова.

Друге земље чланице, попут Немачке и Аустрије, суспендовале су сву помоћ палестинским територијама као одговор на напад милитаната у Гази, појачавајући притисак на ЕУ да замрзне своју помоћ.

Овај потез је био изненађење будући да су званичници ЕУ раније током дана рекли да ће се о помоћи Палестинцима разговарати на хитном састанку министара иностраних послова ЕУ у уторак поподне.

Након Вархељијевог саопштења, Европска комисија се трудила да разјасни који ће делови палестинске помоћи бити заустављени, издајући саопштење у којем потврђује да је започела хитну ревизију помоћи.

"Циљ ревизије је да се осигура да ниједно финансирање ЕУ индиректно не омогући било којој терористичкој организацији да изврши нападе на Израел", наводи се у саопштењу.

Иако је Комисија одбила да даље коментарише неслагање, појаснила је да ће хуманитарна помоћ бити настављена, одвојено од фондова за развој.

Подела унутар блока по питању израелско-палестинског сукоба, међутим, превазилази пуке забуне око финансирања.

У суботњем саопштењу у име ЕУ шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је "најоштрије могуће" осудио "вишеструке и неселективне нападе Хамаса широм Израела" и позвао милитантну групу да прекине "бесмислене нападе и насиље".

Али неколико земаља — укључујући Ирску, Луксембург и Данску — тражило је од ЕУ да позове на деескалацију. Томе су се противиле друге земље чланица, које су сматрале да је јасна изјава солидарности са Израелом важнија будући да је у нападима Хамаса убијено више од 900 људи, укључујући 260 цивила на музичком фестивалу и да су заробљене десетине талаца.

Један дипломата ЕУ рекао је да се Аустрија оштро противила идеји да се фокус стави на деескалацију сукоба и да то сматра црвеном линијом за потписивање изјаве.

Раније је Министарство спољних послова Израела саопштило да би међу таоцима Хамаса могла бити три држављана Израела и Аустрије са двојним држављанством.