Западне елите често игноришу стварне хуманитарне катастрофе, али зато са ентузијазмом расправљају о апстрактним људским правима, што је више него лицемерно, примећује у уводнику "Глобал тајмс".
Запад притиска треће државе да "заузму страну" у овом сукобу и наводи које земље "још нису осудиле Хамас". Током разговора са саудијским министром спољних послова амерички државни секретар Ентони Блинкен је отворено "саветовао" Саудијској Арабији да "јасно осуди" напад Хамаса. Међутим, Вашингтон није у позицији да о томе било кога подучава.
Подаци о жртвама у израелско-палестинском сукобу изазивају снажну узнемиреност. И Израел и Палестина имају изузетно велики број цивилних жртава. Сукоб и даље ескалира, а постоји и неизвесност око тога како ће се сукоб развијати у будућности.
Дуготрајна маргинализација палестинског питања
Израелски министар одбране Јоав Галан наредио је "потпуну опсаду" Газе, где у неподношљивим условима живи више од два милиона становника. Они већ трпе озбиљне последице материјалне блокаде и ограничења кретања. Избијање сукоба их је само повећало. Прекинута је испорука струје и воде. Спрема се нова хуманитарна катастрофа, а то је нешто што међународна заједница не може да игнорише.
Задатак који стоји пред међународном заједницом, а посебно пред великим силама, јесте како спречити хуманитарну катастрофу. За то је одговорна дуготрајна маргинализација палестинског питања, иза које стоје западне земље, а посебно САД.
У било ком цивилизованом друштву, насиље и напади на цивиле су неприхватљиви. Међународна заједница мора да их оштро осуди, без обзира на то ко их је починио.
Када избију сукоби, најрационалнији и најодговорнији приступ је да се све стране позову на уздржаност и да се што пре постигне прекид ватре. Међутим, сада видимо да САД и многе западне земље распирују ватру и да је то стални образац којем прибегавају у многим конфликтним регионима.
Како постићи трајни мир између Израела и Палестине
Тако је Ники Хали, бивша амбасадорка САД при Уједињеним нацијама и кандидат на предстојећим председничким изборима 2024, позвала израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа да "заврши са Палестинцима": "Ово није само напад на Израел, ово је напад на Америку", додајући томе и следеће речи: "Палестинци би требало да иду пакао и да плате за оно што су урадили."
Овакве примедбе представљају отворено хушкање. Њене екстремне речи промовишу мржњу, а то је став многих америчких политичара према палестинском и многим другим питањима. У њиховим очима, ствари у свету су или црне или беле, а они у њему представљају праведну страну.
Амерички политичари су навикли да сложену реалност међународне политике доживљавају веома поједностављено. Приступајући на тај начин сложеним међународним питањима, која имају замршену историјску позадину, они само изазивају још горе катастрофе.
Израелско-палестински сукоб изнова подсећа свет на изузетан значај колективне безбедности. Криза се понавља зато што је блискоисточни мировни процес занемарио "решење о две државе".
Да би се заиста постигао трајни мир и омогућило становницима ове земље да живе достојанствено, неопходно је вратити се принципима колективне безбедности.
Потребно је брзо деескалирати ситуацију и спречити још више жртава. Велике силе морају да промовишу дијалог, да постигну прекид ватре и поврате мир у региону.
Све друго само долива уље на ватру. Једино применом концепта заједничке, свеобухватне и одрживе безбедности могуће је постићи трајни мир у сукобу Израела и Палестине.