Алис Вајдел, једна од лидера немачке крајње десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), поручила је да резултати недавних локалних избора показују да је та странка постала главна политичка снага у земљи након што је освојила највећи удео гласова икада у западнонемачкој држави.
"АфД више није источњачки феномен, већ је постао главна свенемачка партија", рекла је Вајдел. "Дакле, стигли смо." Она је поручила да "презир" политичког естаблишмента у Немачкој према АфД "неће бити одржив на дуге стазе".
АфД, која је са својом антиимиграционом политиком имала јако упориште међу бирачима на посткомунистичком истоку, освојила је на изборима у недељу 18,4 одсто гласова у покрајини Хесен у западној Немачкој – области која укључује финансијску престоницу Франкфурт. Странка је завршила друга, иза Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), и на трећем месту у Баварској. Отприлике једна четвртина свих немачких бирача са правом гласа живи у Хесену.
Био је то најбољи резултат за АфД на изборима у западној држави у десетогодишњој историји странке.
"Огромно отуђење између владајућих партија у Берлину и многих нормалних радних људи" је примарни фактор који стоји иза успона немачке крајње деснице, рекао је "Гардијану" Манфред Гулнер из Института за испитивање јавног мњења "Форса".
Маркус Зедер, лидер ЦДУ - доминантне политичке снаге у Баварској деценијама - казао је да би резултати гласања требало да пошаљу "сигнал за узбуну" кроз берлинске коридоре моћи.
"Тема миграција је чисто федерално питање, а не питање регионалне политике", рекао је Зедер и додао да Берлин мора да "промени немачку миграциону политику", како би одговорио на успон АфД-а.
Број миграната у Немачку био је већи 2022. него икада раније, саопштила је немачка савезна статистичка агенција Дестатис у јуну. Око 2,67 милиона људи стигло је у земљу те године, док је 1,2 милиона отишло.
Примарни узрок пораста миграције био је сукоб у Украјини, који је довео до тога да је око 1,1 милион украјинских избеглица потражило сигурност у ЕУ чланици.