РТ Балкан анализа: Који су војни циљеви напада Хамаса на Израел?

Неочивани напад, пробој високотехнолошке израелске одбрамбене линије, масовна убиства цивила и војника, као и упад у неколико десетина насеља, изненадили су не само израелску војску, већ и светску јавност. Иако се Израелске одбрамбене снаге (ИОС) сматрају једним од најбољих, а граница дуж Појаса Газе најбоље чуваном, Хамас је успео да изненади Израелце и нанесе им болан ударац од којег ће се земља годинама опорављати. 

Шта су радиле обавештајне службе?

Без обзира што се граница са Појасом Газе сматра једном од најзаштићенијих, Хамас је нашао начин да је пробије и упадне у многобројна насеља, док су ИОС били ухваћени на спавању. Војна лица, експерти и аналитичари још увек покушавају да нађу објашњење како израелска обавештајна служба није приметила припреме за масовни напад у коме је учествовало неколико хиљада присталица Хамаса.

Обавештајне службе су неколико недеља пре напада констатовале да Хамас не жели оружани сукоб, већ се баве социјалним проблемима. Међутим, Хамас је нашао начин како да сакрије и добро припреми продор границе. Обавештајне службе Израела нису приметиле ни кретње људства, ни пребацивање оружја и наоружања, ни припрему гранатирања приграничне зоне. 

Сматра се да је Газа преплављена израелским тајним агентима, а војска уз помоћ дронова и сателита надгледа целу област, али то очигледно није било довољно. Напад на Израел је нанео највећи ударац чувеној израелској обавештајној служби Мосад, за коју се сматрало да "зна све". Представници Мосада ће спровести истрагу о дешавањима у Гази тек након завршетка рата, али је сигурно да ће обавештајце чекати велике промене. 

Успавана војска

Израелске одбрамбене снаге су преспавале хиљаде пројектила који су започели инвазију у јужни део земље, док су многи војници били убијени у касарнама и војним базама, јер нису очекивали напад. О томе сведоче многобројни видео снимци Хамаса, који су упадали у базе и убијали војнике који су или спавали или бежали у склоништа, или су тек почели да се спремају за сукоб. Колико војска није била спремна за продор границе говори чињеница да је део Хамаса успео да пробије коридор ка Палестини, дугачак чак 35 километара. 

Зашто је до тога дошло? Како ствари стоје, систем надзора и реаговања није функционисао ни током првих напада, ни касније, узимајући у обзир да су присталице Хамаса пробиле ограду на више од 20 локација. Док су се копнене јединице Хамаса бориле са израелском војском у приграничној зони, део њихових бораца се искрцао са мора у близини Ашкелона, док су остали прелетели границу користећи параглајдере. Хамас је искористио све могуће начине да изненади ИОС, које очигледно нису очекивале толико разноврсан начин напада, већ само гранатирање за које се обично побрине "Гвоздена купола".

Један од разлога зашто је Хамас успео да толико брзо продре је вештачка интелигенција. За безбедност Појаса Газе нису одговорни само војници и обавештајне службе, већ и систем вештачке интелигенције. На граници функционише амерички систем који је опробан још 2014. на линији разграничења на Донбасу. Постоји могућност да је пре инвазије био спроведен хакерски напад или систем није био у функцији. Ту теорију потврђују и бивши војници који су служили војни рок на граници са Појасом Газе. Према њиховим речима, дешавало се да их током ноћи буди сирена за обавештење војне опасности, иако је та "опасност" била нека животиња која се приближила огради са уграђеном вештачком интелигенцијом. 

Други и можда битнији разлог ефикасности Хамаса је самоувереност Израелских одбрамбених снага. Након убедљиве победе Израела у шестодневном рату 1967. земља се није спремала за масовне борбе, без обзира што је Израел и након те победе водио неколико мањих ратова, последњи - 2006. године. ИОС су навикле на гранатирање, али не и на комбиноване нападе који укључују пешадију, артиљерију и падобранце. Колико су присталице Хамаса овај пут биле организоване и самоуверене говори чињеница, да су неколико пута током борби успели да спроведу ротацију и да "освеже" своје снаге.

Израелска војска, као ни обавештајне службе, нису проучиле Специјалну војну операцију. Гомилање артиљерије, одсуство заштите тенкова од напада дроновима и неорганизоване борбе у градским условима само су један мали део новог, савременог рата за који се ИОС нису припремале, верујући у своју моћ и напредно наоружање. 

Шта је циљ Хамаса? 

Иако Хамас тврди да је обавио све задатке у операцији против Израела, још увек није познато шта је заправо био главни циљ напада. Судећи по мапи, продор је био усмерен ка Западној обали. У случају успеха, Хамас би "одсекао" јужни део Израела. Међутим, Хамас нема ни тешко наоружање, ни авијацију, ни многобројну артиљерију која би могла да им помогне да успоставе контролу на заузетој територији. Без обзира на збуњеност, израелска војска је и даље једна од најјачих и најорганизованијих, тако да би пробој блокаде био завршен у најкраћем могућем року. 

Уколико је циљ био киднаповање цивила и паника Израелаца, то такође има краткорочни ефекат. ИОС су најавиле да ће и даље бомбардовати Појас Газе, без обзира на многобројне таоце којима прети смрт. Треба додати да је израелско друштво изузетно организовано, о чему сведочи мобилизација 360.000 људи за само неколико дана. Наравно, ИОС имају пуно проблема, па чак и у снабдевању својих војника, али војска у Израелу има изузетан ауторитет који уједињује народ, па због тога нема панике, већ само бес за злочине над цивилима. 

Након неколико дана борби Израел је најавио копнену операцију у Појасу Газе и потпуно уништавање Хамаса, међутим, војни новинар Андреј Руденко тврди да је то заправо био циљ Палестинаца. Према његовим речима, инвазија у Газу изгледа као замка за Израел.

Чини се да су присталице Хамаса намерно чинили зверства над цивилима како би испровоцирали ИОС да одговори и изврши инвазију. Уколико израелска војска уђе у Појас Газе, Хезболах из Либана може отворити други фронт. Због тога Тел Авив појачава границу са Либаном. Израел се плаши напада Хезболаха са разлогом. Ова проиранска шиитска група је много јача од Хамаса: имају већу и организованију војску, броје око 25.000 до 30.000 бораца. Њихова инвазија би била катастрофа за Израел. Западна обала са арапским становништвом и мешовити градови у којима Арапи и Јевреји живе заједно, такође, могу да се запале након напада Хезболаха. 

По свему судећи, план Хамаса је био да ограничи Израел и сведе га на само две опције: или да преговара са Палестинцима, што ће изгледати као пораз у Арапском свету, или да покуша да уништи ХАМАС, што ће покренути нападе на Израел са скоро свих страна и уздрмати Европу са многомилионским муслиманским становништвом. Израел је већ изабрао другу опцију и након повратка контроле на граници са Газом, кренуће у копнену операцију. 

Без обзира на исход, Израел је задобио најјачи ударац у последњих неколико деценија. Ударац је задат имиџу војске, Мосада, Меркаве, "Гвоздене куполе" и других "константи" мита о израелској моћи. Бомбардовање Газе и уништавање Хамаса је пре свега покушај да се обнови мит како би се суседи Израела поново плашили. 

Напад на Израел је показао на шта је спреман Тел Авив, како функционише друштво, колико му је потребно времена за мобилицију, у ком стању је војска и колико су Израелци генерално спремни за нови велики сукоб. Док Израел спрема копнену операцију у Појасу Газе, његови противници изучавају све пропусте које је обелоданио Хамас.