Након неколико дана крвавих сукоба могло би се рећи да Блиском истоку нема ништа ново - поново букти рат између Израела и Палестинског покрета отпора који прети да запали цео регион. Међутим, овакве борбе нису виђене још од Шестодневног рата 1967. године. Овога пута Хамас, који се сматрао најслабијом палестинском организацијом покрета отпора, се припремио и задао јак ударац Израелу. Тел Авив сада мора да одговори копненом операцијом у покушају да уништи Хамас, са којим је до скоро имао чак и доста добре односе.
Почетак Хамаса
Хамас је 1987. године основао шеик Ахмед Јасин као део организације "Муслиманска браћа" која се данас у многим земљама сматра терористичком. Назив није био случајан - то је акроним за "Харакат ал-Мукаватах ал-Исламиа" (Исламски покрет отпора). Добротворне и верске активности будућег лидера Хамаса Ахмеда Јасина подстицала је израелска војна администрација. Његова организација, која је била претеча данашњег Хамаса, добијала је средства од Израела, а Тел Авив јој је такође дозволио да прима донације од арапских земаља Залива.
Иако су главни оснивачи и спонзори покрета били добро повезани са "Муслиманском браћом", који су забрањени у Египту још од покушаја убиства председника Гамала Абдел Насера 1954. године, Израел то није претерано занимало. Тел Авив почиње да обраћа пажњу на радикализацију Хамаса након победе у Шестодневном рату 1967. године и преузимања контроле над Појасом Газе од Египта, када је освета Израелу постала национална идеја многих становника те регије.
Хамас који видимо данас створен је 1988. године када је њихова званична идеологија почела да се заснива на Исламској повељи, која не признаје право Израела на постојање и поставља за циљ стварање државе на целој територији Палестине пре формирања Израела 1948. године.
Покрет се састоји од политичког крила и паравојних бригада Из ад-Дин ал-Касам. Војно крило је створено 1992. године, а његови лидери су Мохамед ад-Деиф и Марван Иса. Шеф политичког крила од 1996. године је председник Политбироа Хамаса Калед Машал. У Појасу Газе, Хамасови политички лидери су Махмуд ал-Захар и Исмаил Ханије.
Конкуренција Јасеру Арафату
Након стварања државе главни непријатељ Израела била је партија Фатах Јасера Арафата, која је чинила срце Палестинског покрета отпора (ППО). Фатах је био секуларни покрет и направљен по узору на друге револуционарне левичарске покрете који су водили побуне у другим деловима света током Хладног рата и нису се гнушали терористичких актова, киднаповања и убистава. Израел је прогласио Фатах терористичком организацијом и видео могућност да им Хамас постане директни конкурент.
"Када се осврнем на ток догађаја, мислим да смо направили грешку", рекао је један израелски званичник који је радио у Гази 1980-их у интервјуу 2009. са Ендруом Хигинсом за "Волстрит џорнал".
"Али тада нико није размишљао о могућим резултатима", додао је неименовани извор.
Колико је Израел био наклоњен Ахмеду Јасину говори и чињеница да је Тел Авив признао исламистичку групу Муџама ал-Исламија као добротворну организацију, а затим, 1979. године, као удружење. Израел је такође подржао стварање Исламског универзитета у Гази, који се сада сматра жариштем милитаната. Универзитет је био једна од првих мета које су погодили израелски ратни авиони током операције Ливено олово (Cast Lead) 2008–2009 године.
Однос Израела према Хамасу почиње нагло да се мења 1993. године након договора у Ослу и званичног почетка нормализације односа. Хамас је одбио да призна Израел и да се одрекне насиља, па је самим тим покрет постао главни непријатељ Тел Авива и миљеник многих Палестинаца.
Оснивач Хамаса Јасин убијен је у израелском ваздушном нападу 2004. године, а након три године његов покрет легитимно побеђује на изборима и преузима контролу над Појасом Газе. Тријумф Хамаса је разбеснео и Запад, и Фатах, и Израел. Главни циљ је био испуњен - Хамас јесте постао конкуренција покрету Арафату али и главобоља за Тел Авив.
Ко су спонзори?
Финансирање организација попут Хамаса није новина. Пре палестинског покрета исту судбину су имали талибани у Авганистану, који су били створени да би се борили против СССР-а, а затим и терористичка организација Ал Каида.
"Ал Каиду и талибански покрет створили су Американци и још увек их активно користе америчке обавештајне службе за постизање геополитичких циљева", изјавио је 2022. године секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
Иако су САД много година одбијали да признају да су повезани са талибанима и Ал Каидом, ту информацију је потврдио сајт Викиликс, познат по својим открићима.
Бивши политички саветник Џејк Саливан рекао је да се Ал Каида бори у Сирији на страни САД. Саливан је ову изјаву дао још почетком рата, у фебруару 2012. године у преписци са Хилари Клинтон.
Што се тиче Хамаса, његов главни спонзор до краја 2011. био је Иран, који је покрету давао око 22 милиона долара месечно, наводи британски лист "Телеграф".
Ова помоћ је практично престала због избијања грађанског рата у Сирији, где је Иран стао на страну владе Башара ел Асада, а Хамас на страну милитаната. Након завршетка активне фазе рата у Сирији Иран и Хамас обнављају контакт, иако палестински покрет није примарна иранска прокси група на Блиском Истоку.
Треба додати да је Израел, без обзира на политички и војни сукоб са Хамасом наставио је да одржава контакте са покретом из Газе. Најстарији и најутицајнији израелски лист Haaretz пише да је премијер Нетанијаху 2019. године инсистирао на подршци Хамасу, укључујући и финансијску, јер се он меша у стварање независне палестинске државе и да је то део израелске стратегије. Само након четири године Хамас ће започети најкрвавији сукоб још од 1967. године.