Непостојеће израелске бебе шокирале свет, 12 умрлих у инкубаторима у Бањалуци нико не помиње

Неочекивани, добро организовани и брутални напад палестинског Хамаса на Израел протеклог викенда шокирао је свет и саму државу чије су обавештајне службе озбиљно подбациле.

Израел се брзо сабрао и кренуо у рат на свим фронтовима, укључујући и пропагандни. Тако су на насловним странама бројних медија, махом британских, осванули језиви наслови о наводном масакру беба који је починио Хамас у Израелу. Причу је пласирала израелска новинарка.

"Хамас убио 40 беба", "Хамас пререзао гркљан бебама у масакру", "Они су одсекли главе женама и деци", "Чин апсолутног зла", само су неки од наслова који су осванули на насловним страницама угледних медија попут "Фајненшел тајмса", "Индипендента" или "Тајмса".

Новинарка је потом повукла причу и признала да је лагала, израелска војска саопштила је да палестинска група није "обезглавила израелске бебе" на југу Израела, али то није имало много ефекта. Штета или циљ, зависно од тачке гледишта, је направљена.

Ширење пропаганде и пласирање лажних вести једна је од главних активности Централне обавештајне агенције САД - иначе савезника Израела. Бивши ЦИА оперативац Џон Стоквел, који је водио тајне операције за америчку државу током рата у Анголи, објаснио је још 1978. како тајна служба функционише.

"ЦИА има бројне послове, један од њих је да води тајне ратове, други да шири пропаганду и тако утиче на размишљања људи и то је велика функција ЦИА. Нажалост она се преклапа са прикупљањем информација. Имате контакт са новинаром, дате му истините приче, добијете информације од њега. Исто тако му дате лажне приче. Радите и на њиховим људским слабостима како бисте их регрутовали и направили од њих агента кога можете да контролишете и преко њега пласирате информације", испричао је Стоквел.

"У рату у Анголи, трећина мог особља радила је на пропаганди, били су расути по целом свету али највише у Лондону, Киншаси и Замбији. Писали смо приче и објављивали их у 'Замбија тајмсу' а онда бисмо их слали новинару који је на нашем платном списку у Европи. Он би говорио да му је извор стрингер у Лусаки који је причу добио од 'Замбија тајмса'. То би потом преузели и други медији", појашњава оперативац.

"Пумпали смо на десетине прича о кубанским зверствима, кубанским силоватељима... Нисмо знали ни за један злочин који су починили Кубанци. Била је то чиста лажна пропаганда да се створи илузија да комунисти једу бебе за доручак", испричао је Стоквел.

Ту "илузију", Американци су употребили више пута. Светски најпознатије је било сведочење Најире, наводно 15-годишње девојке која је пред Конгресом САД 1990. испричала тужну причу о ирачкој инвазији на Кувајт и тврдила да је видела ирачке војнике који ваде бебе из инкубатора у болници у Кувајту и остављају их да умру.

Испоставило се да је Најирино презиме Ел-Сабах и да је ћерка кувајтског амбасадора у САД, а да је њену причу смислила америчка пи-ар фирма "Хил енд Ноултон" за Владу Кувајта. Иронично је да је британска невладина организација "Амнести интернешенел" објавила читав извештај о непостојећим бебама, заједно са "сведочењима" очевидаца.

И док је свет патио и плакао за непостојећим бебама и добро пласираним причама у мејнстрим медијима, (скоро) никога није било брига када је током рата у бившој Југославији у мају 1992. породилиште у Бањалуци остало без кисеоника за инкубаторе.

Због борбених дејстава, град је био одсечен, а кисеоник је у породилиште могао да се достави само авионом. Одлуком Савета безбедности УН у мају и јуну 1992. били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Иако су упућени бројни апели за помоћ путем медија, иако су представници УНИЦЕФ-а и осталих међународних "хуманитарних организацијама" били добро упознати са овим проблемом, авион са боцама кисеоника није добио дозволу за полетање.

Лекари су покушали да употребе "индустријски кисеоник" који су добили од Војске Републике Српске и неколико приватних предузетника, као и од неколико грађана, али је то било недовољно да се бебе спасу. За овај злочин нико није одговарао, нити су међународни мејнстрим и "независни" медији сматрали ову причу вредном објављивања.

Директор КБЦ Косовска Митровица упозорава: Залихе лекова минималне, прети нам хуманитарна катастрофа

Слична ситуација понавља се и сада - власти у Приштини отежавају и онемогућавају снабдевање КБЦ Косовска Митровица лековима, санитетским материјалом, физиолошким растворима и кисеоником.

Како су Срби и у овој причи "лоши момци", а косовски Албанци "позитивци", међународну заједницу не занима да болници понестаје кисеоника и вакцина за најмлађе.