Свет
Како ће наоружавање Израела да утиче на Украјину?
Уколико Американци буду растрзани на две стране и уколико буду морали да бирају који савезник им је важнији - Кијев или Јерусалим - Израел се налази у далеко бољој позицији, док би Украјина могла да буде у проблему
Амерички председник Џозеф Бајден обавезао се у уторак, 10. октобра да ће САД Израелу дати "непоколебљиву подршку" у њиховом сукобу са палестинском милитантном групом Хамас, која је четири дана раније започео до сада најжешћи напад на ту земљу, у ком је до сада живот изгубило више од 1.200 Израелаца.
Израел је на Хамасову операцију одговорио објавом рата и жестоком кампањом ваздушних напада на њихове положаје у Појасу Газе, у којима је страдало више од 1.300 Палестинаца.
Иако се ситуација на југу Израела полаку стабилизује, копнена интервенција Израелских одбрамбених снага (ИДФ) на простору Газе делује све извесније, а мало је индикација да би сукоб могао бити окончан у скоријој будућности.
У том контексту, амерички председник најављује повећање војне помоћи тој блискоисточној држави и традиционалном савезнику Вашингтона. "Повећавамо додатну војну помоћ, укључујући муницију и пресретаче за попуну Гвоздене куполе", рекао је он, алудирајући на познати израелски антиракетни систем.
"Потрудићемо се да Израел не остане без ових критичних средстава за одбрану својих градова и грађана", додао је Бајден и позвао Конгрес да предузме "хитне акције како би се финансирале безбедносне потребе наших кључних партнера".
Бајденове најаве дошле су након нешто мање од две године активног америчког наоружавања Украјине, у које је "уложено" више десетина милијарди долара. Даље слање војне помоћи Украјини већ је постало предмет ужарене дебате у америчком друштву, али и политичком естаблишменту, а број противника таквој политици расте из дана у дан, поготово међу припадницима и присталицама Републиканске партије.
Да ли војна помоћ Украјини има будућност?
Када је реч о подршци Украјини, њену будућност је, можда и случајно, открио портпарол америчког Савета са националну безбедност Џон Кирби. Он је на конференцији за медије у среду, 11. октобра рекао да САД краткорочно обезбедили средства и за Украјину и за Израел, али да "не желите да по сваки цену инсистирате на дугорочној подршци када се налазите на ивици провалије".
"А у Украјини – што се тиче финансирања Украјине, ми се приближавамо ивици. Данас смо најавили 200 милиона долара и наставићемо са том помоћи колико год можемо, али то неће бити бесконачно", рекао је Кирби. Његова изјава представља упадљив отклон од ранијих обећања да ће се Украјини помагати "колико год буде потребно", како су амерички званичници више пута поновили.
Блокада Представничког дома америчког Конгреса изазваном падом председавајућег тог тела, републиканца Кевина Макартија, такође представља проблем за Кијев. Питање даље помоћи Украјини је, између осталог, утицало одлуку групе побуњених републиканаца који се противе даљем финансирању кијевског режима да, уз помоћ демократских конгресмена, оборе свог доскорашњег лидера и на тај начин новац за Украјину ставе "на чекање".
Јасно је и да други савезници Украјине, пре свега у они у Европи, не могу да замене САД уколико у Вашингтону одлуче да у значајнијој мери смање обим подршке Кијеву – што је недавно отворено рекао и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ. Неке европске земље које су до сада здушно подржавале Украјинце, попут Пољске и Словачке, већ су најавиле да ће "заврнути славине".
"Та набавка средстава за Украјину је лакрдија. Прво, њих нема у довољном броју, нити их Европљани могу набавити и направити довољно да би помогли Украјини. Они њима не могу дати довољно оружја да се победи Русија, па им је циљ да се Русија изнури. Један добар део тог оружја и не заврши у Украјини, већ се препродаје широм света", каже за РТ Балкан некадашњи начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије генерал-мајор у пензији Божидар Форца.
Помоћ Израелу на чвршћим темељима
Када је реч о помоћи Израелу, ту је ситуација далеко јаснија. За разлику од Украјине, која се на врх америчке листе приоритета попела тек неколико месеци пре почетка руске војне операције у тој земљи, Израел већ деценијама носи титулу незваничног "савезника број један" – у великој мери захваљујући изузетно плодоносном раду израелског лобија у Вашингтону.
Како у извештају из марта 2023. године наводи Конгресна истраживачка служба, Израел је највећи прималац америчке помоћи од окончања Другог светског рата – САД су тој земљи од њеног оснивања 1948. године послале помоћ у вредности од око 158 милијарди долара. (Примера ради, Украјина је за само годину и по дана, од јануара 2022. до августа 2023. године, добила око 76 милијарди долара америчке помоћи, од чега је око 46 милијарди војна помоћ). Помоћ Вашингтона Израелу је од 2007. године искључиво намењена за војне сврхе, у последњих десетак година она у просеку износи око три милијарде долара годишње.
Ипак, и код помоћи Израелу постоји једна значајна зачкољица, пошто је Јерусалим обавезан да троши око три четвртине новца добијеног од Вашингтона на куповину наоружања америчке производње. Због тога многи у Америци помоћ Израелу виде као "неку врсту (индиректних) субвенција за америчку војну индустрију", закључује некадањи аналитичар ЦИА и стручњак за Блиски исток Кенет Полак.
Самим тим је јасно да, за разлику од Украјине, подршка Израелу има далеко чвршће темеље у Вашингтону.
То се види и у чињеници да су највећи противници даљег наоружавања Украјине чланови републиканске партије блиски некадашњем председнику Доналду Трампу, који је истовремено један од највећих "пријатеља" Израела у америчком политичком естаблишменту и који је током свог председничког мандата Јерусалиму пружао готово неограничену подршку – у великој мери захваљујући утицају Трамповог зета и блиског сарадника Џареда Кушнера, иначе пријатеља израелског премијера Нетанијахуа.
Дакле, уколико се сукоб у Израелу буде одужио или ескалирао (у случају копнене инвазије на Појас Газе или укључења Хезболаха), и уколико Американци буду морали да бирају коме ће дати приоритет – Кијеву или Јерусалиму – избор неће бити тежак.
Можда је то један од разлога зашто је украјински председник Владимир Зеленски, очигледно разочаран губитком пажње светске јавности у последњих недељу дана, за ескалацију насиља у Палестини оптужио Русију и њеног председника Владимира Путина.
