Односи Ирана и Саудијске Арабије никада нису били једноставни. Обе земље се боре за превласт на Блиском истоку и до 2023. године нису имале дипломатске односе. Међутим, уследило је неочекивано примирје, а текући палестинско-израелски конфликт додатно је убрзао сарадњу Техерана и Ријада. То, сигурно, не може да буде по вољи нити у интересу Сједињених Америчких Држава.
Прекид односа
Иран и Саудијска Арабија су годинама развијали односе који се чак могу назвати пријатељским. Али након Исламске револуције у Ирану 1979. године две земље почињу да се удаљавају, а Ријад посебно почињу да брину права сунита у Ирану, који чине значајан део тамошњег становништва, али немају сва права шиитске већине.
Билатерални односи су се додатно погоршали због спора око заједничких светиња сунита и шиита који се налазе у Саудијској Арабији – Меке и Медине. Приликом хаџа 31. јула 1987. дошло је до сукоба са полицијом, током којих су погинуле 402 особе, велика већина њих (375 људи) су били ирански ходочасници, али су Саудијска Арабија и низ других арапских земаља осудили Иран.
Следеће године сукоб Ријада и Техерана се наставио, пошто је Иран добио много мању квоту за своје ходочаснике - 55 хиљада уместо 150 хиљада. Већ у априлу 1988. године Саудијска Арабија прекида све дипломатске односе са Ираном, који су поново успостављени тек 1991. године, а Иран добија квоту за 105 хиљада ходочасника.
Убрзани развој саудијске економије доводи до знатног побољшања односа са Ираном, али се ситуација нагло променила почетком Арапског пролећа у Сирији 2011, пошто је Ријад стао на страну побуњеника, а Техеран - на страну Башара Асада.
Кап која је прелила чашу било је погубљење шиитског проповедника Нимра ал-Нимра и 46 његових присталица у јануару 2016. године у Саудијској Арабији. Духовни вођа Ирана Али Хамнеи је осудио егзекуцију, а локално становништво је 3. јануара исте године уништило саудијску амбасаду у Техерану. Као одговор, Ријад је прекинуо дипломатске односе са Ираном, оптужујући га да се меша у унутрашње ствари краљевства.
Утицај Русије и Кине
Почетак Специјалне војне операције је довео до наглих промена у свету. Многе земље су дигле глас, убрзана је дедоларизација, почели су да се стварају нови савези и обнављају старе везе.
Треба додати да ће Иран и Саудијска Арабија званично постати чланице БРИКС-а од 1. јануара 2024. године. Обе земље такође сарађују са Шангајском организацијом за сарадњу, где је Техеран пуноправни члан, а Ријад - партнер у дијалогу.
Посебно треба истаћи да су се Иран и Саудијска Арабија, као и Русија и Кина, сложили да је потребно створити палестинску државу сходно резолуцијама Уједињених Нација. Та реторика се драстично разликује од позиције САД и ЕУ, који подржавају Израел.
Русија и Кина имају велико интересовање за Блиски исток због својих војних и економских интереса. Управо су Москва и Пекинг допринели дипломатском примирју Техерана и Ријада, искористивши притом смањење утицаја САД на регион, пре свега на Саудијску Арабију.
Након неколико састанака почетком 2023. године, министри спољних послова две земље потписали су споразум о обнављању дипломатских односа у Пекингу 6. априла. Већ у јуну исте године Техеран и Ријад су отворили амбасаде након паузе од седам година. Колико су земље заинтересоване за стабилизацију односа говори и чињеница да је Саудијска Арабија званично упутила позив Хутима да пошаљу делегацију у Ријад ради преговора о окончању рата у Јемену, који траје од марта 2015. године. То би било немогуће без директног учешћа Ирана који је активно подржавао Хуте.
Израел је зближио Техеран и Ријад
Велики сукоб између Израела и палестинског Хамаса је додатно побољшао односе Ирана и Саудијске Арабије.
Престолонаследник Саудијске Арабије Мохамед бин Салман и ирански председник Ебрахим Раиси одржали су данас телефонски разговор у вези са ситуацијом у Појасу Газе, што је био њихов први званични разговор. Иранска страна је навела да се разговор тицао "јединства ислама".
Осим развоја билатералних односа, две земље се сада надмећу са Турском и њеним председником Реџепом Тајипом Ердоганом о томе ко ће бити највећи заштитник муслимана на Блиском истоку, сматра Борис Рожин, стручњак Центра за војно-политичко новинарство, и додаје да је њихов утицај сада у порасту, што је већ довело до прекида процеса нормализације односа између Саудијске Арабије и Израела којим су руководиле Сједињене Државе.
"Рат у Гази је већ довео до обуставе преговора о нормализацији односа између Израела и Саудијске Арабије. Ова нормализација је била усмерена против Ирана. Сада је тај процес успорен или замрзнут на дуже време. Такође, Судан је поново обновио односе са Ираном, иако се залаже за нормализацију односа са Израелом. Биће још преиспитивања односа (са Ираном)", пише Рожин.
Према његовим речима, Иран је главни победник рата у Гази, како год се он завршио. Овај експерт, наиме, сматра да ће бомбардовање Газе привући велики број радикализованих младих регрута широм региона у редове иранских прокси група на Блиском истоку, док ће земље које подржавају Израел, губити политичке поене. То се пре свега односи на САД.
"Амерички планови за нормализацију односа између Израела и арапског света биће нарушени како се рат буде одуговлачио, а део арапских земаља, које су раније биле неутралне према Ирану, почеће да разматрају опције за нормализацију односа са Ираном. Ово је такође ударац политици Вашингтона и његово даље слабљење, јер ће због своје подршке Израелу САД наставити да губе тло под ногама у арапском свету", додаје Борис Рожин.
Нормализација односа Ирана и Саудијске Арабије је значајно ојачала њихов положај на Блиском истоку. Обе земље су заинтересоване да постану најутицајније у најпроблематичнијој регији и да смање западни утицај зарад даљег развоја.