Избори у Пољској, који ће бити одржани ове недеље, изузетно су важни не само за будућност демократије, за европску безбедност или за Украјину, већ и за кључне односе унутар Европе – оне између Пољске и Немачке, пише "Фајненшел тајмс" (ФТ).
Пољско-немачки односи спали су на најнижи ниво још од 1989. године. Конзервативна странка Право и правда (ПиС), која се бори за трећи узастопни мандат, сноси највећу одговорност за то, али ни Немци нису без кривице.
Варшава и Берлин се боре и за прошлост и за будућност континента и, као и увек у Европи, овде се "појављују отровне подземне воде нерешених историјских размирица", прецизира ФТ.
Прошле године, влада пољског премијера Матеуша Моравјецког затражила је 1,3 билиона евра на име ратних репарација од Берлина, што је равно трећини укупног немачког бруто домаћег производа из 2022. године.
Трећи рајх је у Пољској починио неке од својих најгорих злочина. У логорима смрти Пољаци су убијани систематски. Убијено је око пет милиона људи, од којих су три милиона били Јевреји, а милион и по приморавано је на рад.
Међутим, према међународном праву, захтев Варшаве је врло упитан. Након пораза Немачке, тадашњи савезници – Русија, САД и Велика Британија – наложили су да репарације из источне Европе буду упућене Совјетском Савезу, који ће их потом поделити. Осим тога, Пољска је добила више од 40.000 квадратних миља предратне територије источне Немачке. Ни након распада Варшавског пакта и СССР-а 1991. године, о репарацијама се није разговарало између уједињене Немачке и Пољске.
Међусобне оптужбе Немаца и Пољака
Постоје неки важни разлози због којих влада ПиС-а управо сада тражи одштету од Берлина. ЕУ, коју подржава Немачка, блокира 35 милијарди евра из фондова за опоравак од пандемије ковида. Услов за деблокаду је да Варшава одустане од покушаја подривања независности правосуђа.
Изнад свега, странка ПиС жели да скрене пажњу од поларизације коју је сама изазвала у пољском друштву. Шеф ПиС-а Јарослав Качињски назвао је лидера либералне опозиционе странке Грађанска платформа Доналда Туска "немачким агентом" и оптужио Берлин да жели да ЕУ претвори у "Четврти рајх". ПиС је, како пише ФТ, политизовао и оружане снаге, покушао да забрани абортус и претвори медије у пропагандне органе.
Пољска, међутим, има оправдане притужбе. Код многих Немаца Пољаци препознају недостатак емпатије због пољских ратних траума, које су дубоко урезане у националну свест. Мало ко у Немачкој зна да је покрет Солидарност утро пут поновном уједињењу њихове земље. Касније су неки Пољаци упозоравали на зависност Немачке од руских енергената и критиковали њену ниску потрошњу на одбрану, а Немци су их оптуживали за изазивање страха и хистерије.
Није чудо да се Пољаци сада питају да ли могу веровати Немачкој. Како тврди ФТ, више политичке великодушности са немачке стране допринело би отопљавању односа.
Што се тиче националних стереотипа, пољски филозоф и историчар Лешек Колаковски написао је да "осуђујући друге нехотице откривамо сопствене обрасце перцепције, а тиме и сопствене пороке и врлине."
У томе, закључује ФТ, лежи важна историјска лекција и за Варшаву и за Берлин.