Влада премијера Бењамина Нетанијахуа покренула је казнено бомбардовање Газе након што је у нападу Хамаса страдало 1.200 Израелаца – што се описује као израелски 11. септембар. Ратови које су покренуле САД као одговор на нападе 11. септембра озбиљно су нарушили моћ и кредибилитет Запада, као и расну и верску коегзистенцију на глобалном нивоу. Нова инвазија на Блиски исток могла би имати још страшније последице, пише "Блумберг"
Након што су претрпеле најгори терористички напад у историји САД су месецима уживале у универзалној солидарности и симпатији света: руски председник Владимир Путин био је један од првих страних лидера који је позвао Белу кућу.
Насупрот томе, много земаља широм света криви Израел, како је то изјавило јужноафричко Министарство спољних послова, за његову "незакониту окупацију палестинске земље, континуирано ширење насеља, скрнављење џамије Ал Акса и хришћанских светих места и континуирано угњетавање Палестински народ".
Индијски премијер Нарендра Моди једини је велики лидер Глобалног југа који недвосмислено стоји уз Израел.
Подршка Израелу је увек била подељена дуж онога што је амерички социолог и активиста Ду Бојс назвао "линијом боја" у међународној политици. Док су Палестинци напали ционистичке насељенике из Европе касних 1930-их, Ганди је скоро па подржао њихове акције, рекавши да "према прихваћеним канонима исправног и лошег, ништа се не може рећи против арапског отпора надмоћнијем" непријатељу.
Моралну неопходност за стварање Израела, неоспорну након Холокауста, нису признале чак ни удаљене азијске и афричке земље, а камоли оне на Блиском истоку. Аргумент је био: Зашто су Палестинци били одбачени и кажњени за злочине европских земаља? Зашто је деколонизација, или ослобађање већине светске популације од расистичког западног колонијализма, преокренута у симболичном срцу арапског света?
Сада није угрожен само покушај Израела да "нормализује" односе са арапским суседима. У најмању руку, продужени и широки сукоб на Блиском истоку ће исцрпити ресурсе западних напора против Русије у Украјини, који су већ постали оскудни и подложни домаћим политичким противљењима у САД и другде. Мало ће остати од амбициозних покушаја Бајденове администрације да се супротстави растућем утицају Кине на Блиском истоку, било кроз саудијско-израелски мировни споразум или предложени економски коридор који повезује Индију са Европом, наводи "Блумберг".
Чак и ако се сукоб ограничи на Појас Газе, она ће изложити већој међународној контроли оно што је "Амнести интернешенел" у извештају раније ове године назвао "двоструким стандардима" Запада о глобалним људским правима. За многе људе широм света не постоји убедљив одговор на питање које је палестински активиста Мустафа Баргути поставио у интервјуу за Си-Ен-Ен: "Зашто Сједињене Државе подржавају Украјину у борби против окупације" а на Блиском истоку подржавају "окупатора, који наставља да нас окупира".
Кина и Русија, према мишљењу колумнисте "Блумберга" Панкаџа Мишреа, чекају још једну победу у свом "глобалном пропагандном рату" који западне земље остатку света представља као арогантне лицемере.
У томе им помажу непромишљене акције Запада, као што је одлука Европске комисије, која је скоро одмах поништена, да обустави помоћ Палестинској управи. Свакако, Кина и Русија ће само профитирати од слика смрти и разарања у Гази, делом изазваних бомбама које су произвеле САД, наводи "Блумберг".
Продирући дубоко у територију Израела и израелске страхове, Хамас је постигао изузетан психолошки подстицај - и то не само за себе. Масовно проширен осећај могућности међу огорченим муслиманским становништвом широм света не треба потцењивати.
Једна непосредна опасност је да би спектакл Хамасове смелости и немилосрдности који се обимно преносио на телевизији могао да инспирише имитаторе. Две палестинске побуне против израелске окупације 1987. и 2000. биле су, на крају крајева, у средишту првог глобалног пораста исламске милитантности.
Као и после 11. септембра, даљински рат који се види на телевизији и интернету могао би да избије на западним улицама, док Кина и Русија постају све јаче.
Може се само надати да ће појачани осећај међусобне рањивости између Израелаца и Палестинаца поново отворити пут преговорима. Увек је било јасно како изгледа истинска нормализација: крај израелске окупације и настанак суверене палестинске државе у којој терористичке организације као што је Хамас више не могу да се хране бедом и безнађем. Ако то не успемо, сви морамо да се припремимо за дане мрачније од оних после 11. септембра, закључује "Блумберг".