Иран учи Русију како да избегне санкције

Иран ће показати Москви како да избегне нафтне санкције уз помоћ подземне финансијске мреже

Исламска Република годинама фрустрира Сједињене Америчке Државе којепокушавају на све начине  да изолују и униште економију земље. Успех Ирана крије се у паралелном свету лажних компанија и страних банака, укључујући и финансијске институције са седиштима у Европи и САД које Техеран користи како би избегао међународне контроле и пословао у иностранству, пише "Политико".

Како Запад покушава да изолује Русију због њене војне операције у Украјини, Иран који, према писању америчких медија, Русију снабдева оружјем, сада нуди и своје искуство у "уметности избегавања санкција".

Западне дипломате које су желеле да остану анонимне рекле су порталу да те "лекције" потврђују недавни састанци руских и иранских званичника.

Ако Москва савлада ирански систем, то ће ублажити ударац санкција, нарочито у нафтном и гасном сектору који су кичма руске економије.

Дипломате тврде да су западне банке попут немачке "Дојче банке" и "Комерцбанке" и америчког "Ситигрупа" помогле Ирану да зарађује од извоза својих сировина тајним путевима и упозоравају да сада постоји ризик да исте банке тако помогну и Русији.

Иран има вишедеценијско искуство у избегавању америчких санкција које је нарочито "обогатио" када је тадашњи амерички председник Доналд Трамп повукао САД из нуклеарног договора и поново увео санкције земљи упркос противљењу ЕУ.

Иран је отишао "у подземље" и уз помоћ лажних компанија, финансијских институција и страних банака Техерану годишње од продаје нафте и других сировина стиже десетине милијарди долара.

Иако су инфлација и незапосленост у Ирану високе, што су фактори који су допринели недавним немирима, мада не и једини разлог, његова економија је недавно показала знаке живота, са растом од више од четири одсто само у последњој фискалној години, показали су подаци Светске банке.

Док се ирански извоз нафте отприлике преполовио под санкцијама на око милион барела дневно, земља је одржала робусну трговину у другим областима, као што су петрохемија и метали. Иранска нафта је привлачна Кини, углавном зато што је релативно јефтина, а незаконита природа санкционисане иранске сирове нафте значи да се продаје по нижим ценама у односу на тржишне.

У чему је тајна вешто исплетене иранске мреже? Роба се извози и продаје преко лажних, страних компанија и међународних банака за које нема доказа да знају да је реч о иранским фирмама, тако да испада да ниједан долар не улази у званични банкарски систем земље већ су то "приходи" тих компанија.

У трансакције су најчешће укључене исте компаније и банке са седиштем у Кини, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима и Индији, а њихова вредност иде од неколико хиљада до неколико милиона долара. Неименоване дипломате тврде да велики део одлази у УАЕ и трговинску компанију "Хуа Гонг трејдинг" из Хонгконга, али докази за то не постоје.

Део кривице лежи, оцењује бриселски портал, и у очигледној незаинтереованости ЕУ (која је иначе укинула санкције Ирану на основу нуклеарног договора 2015. године, мада ограничења за банке и даље постоје из страха од америчких санкција) да примељује своја правила и регулативе о борби против прања новца.

Док се то не догоди, кажу западне дипломате, Иран ће наставити да користи европску финансијску инфраструктуру без страха, што је пример за који кажу да ће и Русија следити.

"Ово није рупа у зиду", рекао је један од званичника. "Нема зида."