Аустралијанци су на референдуму одбацили предлог да се уставом призна абориџински народ, што је требало да буде нови корак у помирењу државе са својим аутохтоним становништвом.
Циљ референдума је био да Абориџини и људи са острва у Торесовом пролазу добију могућност да у оквиру парламента дају предлоге влади о питањима која се тичу њихових заједница, односно за оснивање саветодавног тела, домородачког одбора названог Глас парламенту.
Након 70 одсто пребројаних гласова широм земље "не" је заокружило око 60 одсто изашлих у односу на 40 одсто оних који су подржали уставне амандмане, пренео је Ројтерс.
Аустралијска телевизија Еј-Би-Си и други тамошњи медији изнели су пројекције да ће најмање четири савезне државе – Нови Јужни Велс, Тасманија, Квинсленд и Јужна Аустралија – гласати против измена 122 године старог устава, што значи да референдум није прошао.
Било је потребно да се у најмање четири од шест аустралијских савезних држава више од половине бирача изјасни за промену Устава.
Домицилно становништво у Аустралији чини 3,2 одсто од 26 милиона становника.
Премијер Ентони Албанезе рекао је да се није надао оваквом исходу референдума, те да ће земља морати да тражи нови пут за помирење.
"Сутра морамо да тражимо нови пут напред са истим оптимизмом. Залагали смо се за ову промену из убеђења. Али када радите тешке ствари, када циљате високо, понекад паднете и вечерас смо признали, разумемо и поштујемо резултат референдума", изјавио је Албанезе за тамошњу ТВ и поручио староседеоцима да не губе наду.
Заговорници промене Устава залагали су се за поправљање нарушених веза с абориџинском заједницом, док су противници заступали тезу да ће тако доћи до још веће поделе међу Аустралијанцима.
Референдуми иначе ретко кад пролазе у Аустралији – успело их је само осам од 44, колико је одржано од оснивања земље 1901. године.