Бразил, Лула и "ружичасти талас": Шта то значи за Русију, а шта за САД?

Победа Лула Да Силве на председничким изборима у Бразилу могла би да значи интензивирање односа са Русијом, али чињеница да свет данас изгледа значајно другачије у односу на Лулина прва два мандата подразумева нове изазове за Бразил и лидера Радничке партије, наводи се у новој анализи "Валдајског клуба".

Успоне и падове у односима Бразила и Русије традиционално су диктирале промене у ширем политичком миљеу, указује престижни московски тинк танк, и наводи спољну политику Бразила током мандата председника Жаира Болсонара као пример.

Претходне владе Радничке партије виделе БРИКС као алтернативу западним структурама моћи и шансу за јачање међународне позиције своје земље, радиле на пројектима регионалне интеграције који су умањили амерички утицај и прагматично градили односе са Москвом. 

Болсонаров Бразил се уместо тога окренуо ка САД и администрацији Доналда Трампа, напустио пројекте регионалне интеграције, препустио вођство у региону Организацији америчких држава (ОАС), и свео партнерство са Русијом, Индијом, Кином и Јужном Африком на платформе за билатералну трговину.

Русија је, са друге стране, настојала да одржи билатералне односе са Болсонаровом администрацијом, делом зато што је она постала делимично изолована са сменом Трампове администрације у САД.

"Валдајски клуб" наводи да Кремљ Бразил сматра посебно важним партнером у Латинској Америци и жели да тој земљи пружи позицију круцијалног савезника у оквиру мултиполарног светског поретка.

У контексту санкција које је Запад увео Русији од почетка војне операције у Украјини, партнерство Бразила и Русије може бити још битније и корисније за обе земље. Сходно томе, Кремљ не интересује слаб Бразил под контролом САД, указује "Валдајски клуб".

Међутим, предстојећи економски изазови и већина у скупштини која не подржава Лулу могли би да отворе врата за интервенцију САД и ЕУ на спољну политику Бразила и спрече ту земљу да се оствари као једна од сила које би довеле хегемонију неолибералних западних структура у равнотежу.

Будући став Бразила према Украјини

"Валдајски клуб" сматра да ће Бразил наставити са прагматичним приступом када је Украјина у питању.

Могућност да Бразил снажније подржи било коју страну тај тинк танк сматра малом, будући да Бразил увелико зависи од вештачког ђубрива које увози из Русије, али и од трговине са САД и ЕУ.

Преговори Луле и Зеленског такође су мало вероватни, пошто је нови председник Бразила у Украјини persona non grata откако је указао да и Кијев мора да сноси одговорност за тренутну ситуацију, док је Болсонаро критикован за одржавање неутралне позиције.

"Валдајски клуб" закључује да ће будућност односа Русије и Бразила зависити од тога како ће Москва реаговати на притиске САД и ЕУ на Бразил током предстојећег Лулиног мандата, али и (не)способности Запада да успостави значајнији дијалог са Бразилијом.

Лулина победа у контексту најновијег "ружичастог таласа"

Лулина победа на изборима које су многи оценили као "најважније у протеклим деценијама" део је новог "ружичастог таласа" који је преплавио Јужну Америку. Поред Луле у Бразилу, у протекле две године левичарски политичари дошли су на власт и у Перуу (Педро Кастиљо), Хондурасу (Сиомара Кастро), Чилеу (Габријел Борић), и Колумбији (Густаво Петро).

Лист "Форин полиси" оцењује да најновији ружичасти талас указује да САД више не могу одржати хегемонију у Латинској Америци али и сматра да деликатна позиција многих "ружичастих" влада отвара нове прилике за јачање утицаја САД.

Најновији „ружичасти талас“, за разлику од оног с почетка двехиљадитих година, није проузрокован економским процватом омогућеним јефтином робом са кинеског тржишта, већ је пре резултат незадовољства учинком претходних влада у доба пандемије.

Даље, како наводи тај лист, многи од горепоменутих лидера на изборима су победили „за длаку“, док је некима рејтинг значајно опао у међувремену. Наводи се пример Габријела Борића који је на изборима у Чилеу победио са 56 одсто гласова али сада ужива подршку свега 27 одсто грађана. Лула је Болсонара победио за два одсто гласова.

Са друге стране, очигледно је трпељивост латиноамеричких држава према покушају САД да се успостави као доминантна сила далеко мања.

"Форин полиси" подсећа да се Мексико, Боливија, Салвадор, Гватемала и Хондурас нису либиле да бојкотују САД на самиту америчких земаља одржаном у Лос Анђелесу у јуну, након што Бајденова администрација није позвала Кубу, Венецуелу и Никарагву на самит због онога што САД сматра „ауторитативним“ тенденцијама у тим државама.

Тај лист додаје да су САД на самиту у Лос Анђелесу претрпеле критике и због многих других поступака, и додаје да незадовољство због искључења Кубе из Организације америчких држава постаје све веће.

Сходно томе, може се приметити и промена приступа САД у Латинској Америци, на шта указује укидање рестрикција на путовање у Кубу и опуштање санкција Венецуели.

„Форин полиси“ указује да су земље Латинске Америке изразито битни савезници и за САД, и додаје како је Бајденова администрација „похитала“ да честита Лули на победи, док су државни секретар САД Ентони Блинкен и потпредседница Камала Харис недавно боравили у посетама многим земљама региона.

„Нове левичарске владе су рањиве и потребна им је економска и политичка подршка“, пише „Форин полиси“, али поставља се питање хоће ли ту подршку пружити САД или Русија.