Током кампање 2009. године, Бењамин Нетанијаху је посетио израелски град Ашкелон, који су пре тога гађали палестински милитанти из оближње Газе, те обећао да ће "вратити безбедност грађанима Израела" и срушити Хамас.
Таква прича помогла је Нетанијахуу да победи на изборима и он се од тада позиционирао као "господин безбедност" – једини лидер који је у стању да обезбеди безбедност Израела, а да не учини болне уступке Палестинцима, пише "Фајненшел тајмс".
Упркос обећањима и бројним сукобима који су уследили, Нетанијаху никада није покушао да сломи Хамас или друге милитантне групе у Гази. Прошлог викенда, те снаге су извеле најжешћи напад на територију његове земље - разорни вишеструки удар који је шокирао Израелце, укаљао Нетанијахуов имиџ "господина безбедности" и бацио дубоку сенку на његову политичку будућност.
"Нетанијаху је увек говорио да жели да га памте као браниоца Израела. Све што се сада дешава уништава ово наслеђе", каже Мазал Муалем, аутор Нетанијахуове биографије и виши политички аналитичар у "Ал Монитору". "Најгори догађај за јеврејски народ од Холокауста догодио се на југу Израела под његовом десничарском владом".
У нападу је погинуло најмање 1.300 људи у Израелу, а рањено више од 3.000, док је 120 узето за таоце, према израелским званичницима. Палестински званичници рекли су да је 2.329 људи убијено у израелским нападима у Гази, а више од 9.000 људи рањено.
Толико је велики шок у Израелу због пропуста војних и обавештајних служби уочи напада да га аналитичари пореде са највећим безбедносним дебаклом у историји земље: Јомкипурским ратом из 1973. године, када су Египат и Сирија шокирали јеврејску државу координисаним нападом.
Оптужбе су кренуле, а Нетанијахуова канцеларија је инсистирала да он није унапред добио упозорења о нападу, након што су извештаји у израелској штампи тврдили да су претходне ноћи примљени обавештајни подаци о необичним кретањима Хамаса унутар Газе.
Критичари кажу да напад Хамаса није био само узрокован краткорочним неуспесима, већ и Нетанијахуовом стратегијом покушаја да обузда милитанте мешавином војног одвраћања и економских подстицаја. Овај приступ је претпоставио да би ограничена економска помоћ грађанима Газе – која је подложна израелско-египатској блокади откако је Хамас заузео територију 2007. – могла помоћи да се укроти група која се заклела на уништење Израела.
"Сваких неколико месеци или година постоји рунда борби, примењујете огромну силу, а после сваке рунде Хамас излази из ње оштећен. Барем су нам то Нетанијаху и генерали продали", рекао је Амос Харел, аутор књиге о израелско-палестинском сукобу. "Они су потпуно игнорисали Хамасову силу и војне капацитете, а ни његова фундаменталистичка идеологија се није променила", додао је.
Војни неуспеси често су доприносили паду израелских лидера током 75-годишње историје земље, од Голде Меир после Јом Кипура до Ехуда Олмерта.
Неки посматрачи сматрају да ће озбиљност безбедносног пропуста протеклог викенда на крају такође приморати израелског премијера са најдужим стажем да оде са функције. Једна анкета ове недеље показала је да 94 одсто јеврејских Израелаца владу види као одговорну за неуспехе обавештајних служби пре напада, а да 56 одсто верује да би Нетанијаху требало да поднесе оставку када се рат заврши.
"Ово је крај. Ако Нетанијаху то не препозна, народ Израела ће му показати врата", рекао је Авив Бушински, Нетанијахуов саветник и политички аналитичар, иако је упозорио да се то неће догодити пре него што се рат заврши. "Рецимо да постигне све циљеве рата: да Израел уништи Хамас и победи Хезболах. Људи ће и даље памтити овај страшни дан. То је нешто од чега Нетанијаху не може побећи. То се догодило док је он био на власти."
Други су мање сигурни, посебно с обзиром на то како је Нетанијаху у последњих 25 година у више наврата надмудрио своје ривале, стекавши репутацију немилосрдног оперативца и мајстора тактике и збуњујући критичаре који покушавају да напишу његову политичку читуљу, наводи "Фајненшел тајмс".
Током својих шест мандата, он је такође постао један од израелских политичара који изазива највише подела али је, упркос свађи са бројним бившим савезницима и суђењу по оптужбама за корупцију које негира, прошле године поново изабран формирањем савеза са крајње десним странкама.
Нетанијаху је себи обезбедио мало простора за дисање у среду, када је Партија националног јединства Бенија Ганца пристала да се придружи његовој коалицији за време трајања рата. Споразум ће помоћи да се обузда огорчена борба око реформе правосуђа коју су покренули Нетанијаху и његови крајње десничарски савезници који су поделили нацију у последњих девет месеци.
Неки аналитичари сматрају да ће, поред пројектовања осећаја јединства, алијанса - закључена непосредно пре почетка крваве копнене операције у Гази - омогућити Нетанијахуу да подели "политички рачун" неких болних војних одлука које ће уследити током кампање.
Други, пак, сумњају да ће влада јединства бити ишта више од одлагања неизбежног.
"Она још не обећава шире јединство након рата", рекао је Нејтан Сакс са Института Брукингс. "Логика би сугерисала да је он нова Голда Меир из 1973. године, одлазећи премијер. Наравно, Нетанијаху може да покуша да се држи власти неко време, али то не може да потраје."