Европска унија оптерећена је јадом и чемером - од сукоба на свом прагу преко инфлације и климатске кризе до политичке неизвесности у САД и ривалства са Кином - и пречесто је заокупљена догађајима, због чега је задатак боље припреме за најгоре још хитнији.
Док су се европски лидери борили са политичким пожарима на свом неформалном самиту прошле недеље у Гранади, несвесни да ће палестински милитанти дан касније покренути разорни напад на Израел, тихо су започели дебату о стратешком планирању.
У овој фази, у великој мери још само мисаоног експеримента, концепт "отворене стратешке аутономије" заговара Шпанија, актуелни председавајући Савета ЕУ. Идеја одражава промену приоритета у све неизвеснијем свету и одступање од зелених и дигиталних транзиција које су доминирале дневним редом последњих година, пише "Политико".
Да би ојачали концепт, заговорници позивају да се у следећој Европској комисији формира место комесара одговорног за отворену стратешку аутономију. Чак се прича да би Тијери Бретон, динамични француски комесар задужен за унутрашње тржиште ЕУ, могао бити човек за тај посао.
Бретон је свакако ентузијастичан поборник концепта. Али такође није тајна да он лобира да добије место шефа Комисије.
Неупућенима, концепт отворене стратешке аутономије звучи као оксиморон – што управо и јесте.
После хиперглобализованих раних 2000-их, поверење у либерализам је почело да еродира. Затим су трговински ратови из Трампове ере, пандемија ковид-19 и сукоб у Украјини разоткрили економско ослањање Европе на моћне земље које су или латентни или отворени стратешки ривали.
Отворена стратешка аутономија је замишљена да заштити економску безбедност ЕУ, а да притом остане међународни играч. Другим речима, то значи "мултилатерално сарађивати где год можемо, деловати аутономно где год морамо". Односно, наводи "Политико", то је прихватање да политика великих сила сада доминира економијом.
Ово такође значи да је отворена стратешка аутономија попут пластелина - пошто концепт почива на некој врсти клизне скале отворености и заштите, земље и лидери могу да га развуку како им одговара.
У суштини, велики притисак шпанског председништва се односи на обезбеђивање либералне алтернативе (француском) протекционизму.
Оно што још није јасно је обим идеје: да ли је то узак концепт који може, на пример, да води трговинске преговоре? Или би требало да опреми ЕУ да се заштити од геополитичких ризика првог реда, као што је евентуална кинеска инвазија на Тајван?
Отворени притисак на стратешку аутономију односи се на супротстављање унутрашњем заокрету који се сводио на смањење зависности од других земаља.
"Недостаје нам уравнотеженија стратегија која је окренута будућности", рекао је неименовани шпански званичник. У овој Европи будућности, блок би требало да се фокусира на подршку врхунским компанијама у свему, од хране до зелене енергије, здравља и технологије.
Једна од живописнијих идеја укључује повећање протеина на бази алги, инсеката и микроба за храњење европске стоке - уместо да их храни америчком сојом.
Брисел би такође требало да потпише трговинске споразуме, повећа буџете за истраживање и развој, смањи бирократију, спречи трке државне помоћи између земаља ЕУ, створи стратешке залихе кључних сировина широм ЕУ и више рециклира.
Експерти виде шпански приступ као покушај да се уравнотежи дефанзивна трговинска политика ЕУ у последњих неколико година, укључујући недавну стратегију економске безбедности.
За слободне трговце, овај либерални укус нуди потребни одмор од неплодних последњих година, када је трговинских споразума било мало.
"Компанијама је потребна подршка у виду поузданих трговинских правила и регулаторног окружења са мало бирократије, како би боље диверсификовали продају и изворе снабдевања – другим речима, да би могли да се укључе у смањење ризика, на које такође позивају креатори политике", рекао је Вокер Трејер из Удружења немачких индустријских и привредних комора.
Главни тест отворености биће да ли ће ЕУ успети да закључи дуго очекивани трговински споразум са блоком Меркосура - који обухвата Бразил, Аргентину, Уругвај и Парагвај. Француска влада се успротивила пакту и била је кључна у позивању на додатне мере заштите животне средине које су зауставиле коначни споразум.
Са европским изборима и именовањем нове Комисије који се назиру следеће године, (Пандорина) кутија идеја је отворена за кључне кандидате. Неке земље чак помињу идеју да потпредседник Комисије буде задужен за отворену стратешку аутономију.
"Одговорност вођења отворене стратешке аутономије Уније треба експлицитно да буде укључена у портфељ извршног потпредседника", сматрају Холандија, Белгија, Финска, Португал и Словачка.
А са шефом индустрије Бретоном у трци за главни посао у Бриселу, чини се да је портфељ скројен за енергичног Француза, који је већ покренуо законе о критичним сировинама, микрочиповима и одбрамбеној индустрији и тражио да ЕУ повећа сопствену производњу вакцине током пандемије, закључује "Политико".