Спрема ли Маркос Филипинце да буду ново топовско месо САД?

Председник Филипина Фердинанд Маркос интензивно учвршћује и проширује војну сарадњу са САД, што би могло изазвати сукоб ове азијске земље са Кином због спорних области у Јужном кинеском мору, преноси "Ејжа тајмс".

Нови извештај "Ејжа меритајм транспаренси иницијатив" (АМТИ) Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону, показује да Филипини брзо унапређују читав низ војних база у складу са Споразумом о побољшаној одбрамбеној сарадњи (ЕДЦА), који је Манила потписала са Пентагоном.

На основу доступних информација, изјава високих филипинских званичника и сателитских снимака високе резолуције, АМТИ је пратио убрзане грађевинске активности у девет база ЕДЦА широм филипинског архипелага.

Ови подаци показују да је проширење инфраструктуре у неким филипинским војним базама започело још 2016, упркос противљењу бившег филипинског председника Родрига Дутертеа (2016-2022), који је заговарао блиске везе са Пекингом и често критиковао САД.

Приближавање Филипина Вашингтону

Највише средстава за проширење од САД је добила ваздушна база Баса у Пампанги. Како се наводи у извештају АТМИ, ваздушна база "Антонио Батиста" је "од 2016. значајно проширила писту и авионске хангаре".

На острву Балабак, у југозападној провинцији Палаван, која се налази близу Јужног кинеског мора, велики инфраструктурни пројекти претходили су укључивању објеката на листу ЕДЦА.

У току је и реализација планова САД за проширење неколико филипинских војних и цивилних објеката близу јужних обала Тајвана.

Филипини јачају своју позицију и према острвима Спратли, а филипински званичници, који су недавно посетили острво Титу, обећали су значајна средства за проширење инфраструктуре.

Садашња филипинска администрација је у више наврата наглашавала решеност да прошири војну сарадњу са САД. По свој прилици, Филипини се, како се тврди у овом извештају, припремају за "непредвиђене ситуације у суседном Тајвану."

Таква политика председника Маркоса је посве у складу са политиком његовог покојног оца, који је скоро две деценије гвозденом песницом владао Филипинима, комбинујући савез са Вашингтоном и јачање стратешке аутономије земље.

Седамдесетих година стратешки утицај Филипина се проширио на спорна острва Спратли, а то је резултирало изградњом прве модерне писте на острву Титу у Јужном кинеском мору.

Администрација Ричарда Никсона настојала је да се дистанцира од превеликих амбиција свог савезника. У једној тајној депеши Кисинџер је нагласио да "постоје значајне сумње да би филипински војни контингент на острвима Спратли тражио америчку заштиту у случају сукоба са другим државама, пре свега са Вијетнамом и Кином" због чега је Никсонова администрација оклевала да прихвати проширење МДТ-а.

Након колапса Маркосове диктатуре, филипинске владе нису успеле да даље проширују свој стратешки утицај у Јужном кинеском мору.

ЕДЦА базе пресудне за судбину Тајвана

Изненађујуће је да Филипини, који су средином 20. века имали најбоље опремљене војне снаге у региону, све до средине 2010-их нису успели да набаве ни један савремени борбени авион.

Администрација председника Дутертеа је покушала да се дистанцира од Вашингтона и да се приближи Пекингу. Дутерте је одуговлачио са имплементацијом ЕДЦА, одбацујући захтеве Пентагона да се напредни системи наоружања прошире и на друге објекте у Јужном кинеском мору.

Ипак, како показује извештај АМТИ, чак и током његовог мандата, још 2016. године, филипинска војска почела је са радовима на проширењу инфраструктуре у различитим објектима ЕДЦА.

Филипинско-америчка безбедносна сарадња драматично се убрзала под Маркосом Млађим, који је, после овогодишњег јаловог путовања у Пекинг, одлучио да се приближи Вашингтону.

Филипини су неколико пута истицали да ЕДЦА има чисто одбрамбени значај. Током своје посете Вашингтону ове године, Маркос Млађи је инсистирао да базе ЕДЦА "нису намењене за нападе, ни против Кине, ни било које земље." Такође, Маркос је тврдио да Пентагон "никада није показао намеру да се оне користе против Кине."

Међутим, у неколико наврата високи филипински званичници су признали важност ЕДЦА за сузбијање кинеског утицаја у Јужном кинеском мору. Раније ове године, портпарол Оружаних снага Филипина (АФП) пуковник Медел Агулар признао је да ће ти објекти бити корисни "током ванредних ситуација за употребу војних снага САД и оружаних снага Филипина."

Током посете Токију, Маркос је изјавио да ће ЕДЦА базе бити пресудне за судбину Тајвана посебно уколико дође до кинеске инвазије.

Узнемирујући извештаји

Последњи извештај МТИ-а о статусу објеката ЕДЦА је веома узнемирујућ, примећује "Ејжа тајмс". Раније ове године, Маркос је одобрио додавање још четири војне базе на овај списак, укључујући острво Балабак на Палавану, поморску базу Камило Осијас, аеродром Лал Ло у Кагајану и Мелчор Дела Круз у Гамуу.

Прошлог новембра, Вашингтон је одлучио да потроши још 66,5 милиона долара на модернизацију пет база. Током априла, уочи посете Маркоса Америци, Вашингтон је издвојио још 100 милиона долара за проширење листе.

Према извештају АМТИ, и ваздушна база Баса, која се налази у близини острва Спратли, добила је средстава од САД за инфраструктурне пројекте. Ваздухопловна база "Антонио Батиста" добила је 1,8 милиона од САД за изградњу складишта муниције и горива.

И оближња ваздушна база Балабак доживела је значајно проширење последњих година, укључујући и изградњу писте дуге 3.000 метара. У мају су АФП објавиле да ће САД финансирати још 14 пројеката у четири нове базе.

У септембру је Манила саопштила да тражи америчку помоћ за изградњу командног центра и складишта горива на аеродрому Лал Ло, као и пристаништа и поправке аеродромске писте у поморској бази Камило Осијас. Очекује се да ће САД наставити са изградњом цивилне луке на острвима Батанес.

Такође, Филипини су ојачали и утврдили војне објекте на острву Мавулис, које се налази близу јужне обале Тајвана, као и на острвима у Јужном кинеском мору.