"Блумберг": Влада САД мора под хитно да попуни своје опасно ниске стратешке резерве нафте

Влада САД је допустила да залихе сирове нафте падну на ниво који Америку чини опасно изложеном глобалним прекидима у испорукама, пише "Блумерг".

Пре тачно 50 година, САД су се суочиле са кризом, када су арапске земље започеле нафтни ембарго који је глобалну економију бацио на колена.

Тада су образоване америчке стратешке резерве нафте које су располагале са стотинама милиона барела сирове нафте, чија је функција била да се спрече поремећаји у снабдевању. Пола века касније, Вашингтон је заборавио на ову лекцију.

Стартешке резерве данас износе око 350 милиона барела, што је упола мање од количине коју су имале на свом врхунцу, пре нешто више од једне деценије. И то је најнижи ниво још од 1983.

Током последње две године, влада је продала је значајну количину залиха како би снизила цене нафте, а то се није могло десити у горем тренутку. Могуће је повући паралеле између октобра 2023. и 1973. Ризик од арапског нафтног ембарга је до сада био занемарљив, али шта ће се десити ако се сукоб прошири изван Израела и Појаса Газе и укључи земљу као што је Иран?

САД морају да подигну порез на бензин

Истина, САД тренутно имају довољно сирове нафте да подмире домаћу потрошњу. Ипак, САД су изложене глобалним променама цена нафте. На тржишту нафте, поремећај који настане на једном месту, претвара се у глобални поремећај. Енергетска независност је можда леп политички слоган, али представља огромну лаж.

Резерве нафте имају две улоге. Оне одвраћају непријатељске државе од коришћења нафте као оружја и представљају заштитни механизам. Да би се постигло и једно и друго, потребна је довољна количина нафте.

Многи криве председника Џозефа Бајдена за то, али истина је да су се обе америчке странке играле са резервама. Конгрес је користио стратешке резерве као банкомат, продајући нафту да би прикупио новац који је покривао дефицит у буџету.

Колико велике треба да буду резерве? Већина стручњака се слаже да је одговарајући ниво много виши од садашњег. Неки тврде да ће потражња за бензином у САД наставити да пада, јер све више Американаца купује електрична возила, али за то ће бити потребне деценије.

Бајденова администрација је обећала да ће поново напунити резерве, али не пре 2025. године. Међутим, до сада је администрација, која је веома опрезна са ценама бензина зато што су на њих осетиљиви бирачи, откупила само занемарљиву количину.

Бела кућа не би требало да се према стратешким резервама односи као резервном новчаном фонду.

За подизање стратешких резерви нафте на ниво од 500 милиона барела, који се сматра оптималним, потребно је још новца од Конгреса. По садашњим ценама, куповина 100 милиона барела коштала би 8,7 милијарди долара. То можда звучи много, али је много мање од 13 милијарди долара потрошених на нови носач авиона "Џералд Форд", који је администрација послала у источни Медитеран.

Овај новац треба да дође однекуд. То значи веће порезе, пре свега, веће порезе на бензин. Вашингтон није повећао федералне порезе на бензин од 1993. године, још од мандата Била Клинтона.

Америка дневно троши око 8,9 милиона барела бензина. Једино уколико подигну федерални порез на бензин, закључује "Блумберг", САД би располагале са довољно новца да плате попуњавање стратешких резерви нафте.