Тензије на израелским северним границама расту већ данима. Шиитска милитантна организација Хезболах у Либану спровела је више ракетних напада на израелске позиције, на шта су Израелци одговорили истом мером.
Смртних случајева већ има на обе стране, а претње постају све озбиљније, пише немачки "Шпигл".
Иран, који подржава и помаже Хезболах, упозорио је Израел да не напада Појас Газе. "Уколико ционистички режим уђе у Газу, капије пакла ће бити отворене", рекао је Мухамед Багер Халибаф, председник иранског парламента.
Другим речима, Иран је Хезболаху дао зелено светло за напад на Израел који је, са своје стране, милитанте упозорио да то не чине и запретио да ће одговор бити "смртоносан", наводи немачки лист.
Рат са Хезболахом не би значио само улазак Ирана у сукоб, већ и највећу егзистенцијалну претњу по Израел у последњих неколико деценија.
Та група располаже са хиљадама војника који су током рата у Сирији стекли много искуства са урбаним ратовањем, али и са око 130.000 ракета, од којих су многе навођене. Оне могу да погоде било који део Израела и имају већу експлозивну моћ од оних које користи Хамас.
Сећања на Други либански рат
Израел је осетио шта значи борба против Хезболаха током Другог либанског рата 2006. године, под вођством тадашњег израелског премијера Ехуда Олмерта.
Тај рат је био изузетно тежак за Израел, иако лидер Хезболаха Хасан Насралах није ни близу толико оружја на располагању као што је то сада случај.
У први мах, циљ израелске авијације је био уништење ракета другог домета, што је мање-више постигнуто у првих 48 сати. Израел је желео да избегне ракетни напад на Тел Авив, који би изазвао бес јавности и захтевао оштрији одговор - што су Израелци желели да избегну по сваку цену.
Север Израела се нашао на константном удару ракета, а Хаифа је постала град духова.
Копнене трупе које су ушле у Либан како би уништиле позиције Хезболаха наишле су на многе проблеме - многе од њих су се налазиле испод земље, а Израел је изгубио више од 100 војника.
Израелци су бомбардовали део Бејрута у ком се налазио главни штаб Хезболаха, али је Насралах, који се крио у бункеру, успео да преживи.
Израелска војска је успела да значајно ослаби Хезболах, коме су након тога биле потребне године како би се опоравио. Ипак, они нису успели да га униште, наводи "Шпигл".
Та организација данас располаже са више ракета и других врста наоружања него што је раније био случај - слично као што је било и са Хамасом.
Иако Израел располаже са одличним антиракетним системима, стручњаци упозоравају да би Хезболах могао да удари са неколико стотина, а можда и неколико хиљада ракета сваког дана.
Претпоставља се да би они могли да покушају да испале што већи број ракета у исто време, делимично како би преоптеретили израелске одбране, а делимично и зато што Насралах зна да ће Израелци покушати да оборе што више ракета док оне још увек буду биле у либанском ваздушном простору.
Пошто Хезболах, као и Хамас, намерно поставља своје базе и складишта у цивилним деловима Либана, напади израелске војске би вероватно погодили и много недужних људи. Ипак, мало је вероватно да ће Израел то узети у обзир, пре свега зато што Хезболах има капацитет да погоди кључне мете на израелској територији.
Хезболах и Иран
И Израел и Хезболах су последњих година водили рачуна да одрже баланс у међусобном одвраћању. Иран је у почетку желео да ојача саветника на граници са својим највећим ривалом, али је постојао разлог зашто је Техеран Насралаха држао на "краком повоцу" - они нису желеи да испровоцирају израелски напад на своје нуклеарне објекте.
Израелци су у последње време спроводили интензивне вежбе напада на Иранске положаје. У Техерану то помно прате - за њих, Хезболах представља осигурање да ће, у случају напада на нуклеарне објекте у Ирану, удар из јужног Либана представљати озбиљан проблем за Јеврејску државу.
Израелски безбедности кругови због тога већ дуго разматрају како да униште Хезболах, пише "Шпигл". Питање више није да ли ће доћи до рата са том организацијом, већ када ће се то догодити.
У израелском ратном кабинету наводно већ има оних који се залажу за такву акцију. Почетна позиција иде на руку Јеврејској држави - мобилисано је преко 360.000 војника, војска је бројнија него у било ком тренутку у новијој историји, а авијација је спремна и потпуно оперативна.
Ту су и Американци, који су распоредили два носача авиона у источном Медитерану, док је амерички председник Џозеф Бајден оштро упозорио Иран и Хезболах да се не укључују у рат.
У Израелу, такве Бајденове изјаве тумаче се као најава да су Американци спремни да се боре раме уз раме са Израелцима. Ипак, претња против Техерана је истовремено и упозорење Нетанијахуу да не покушава да злоупотреби ситуацију - иако амерички председник подржава Израел, он и даље не верује израелском премијеру и његовој влади коју чине екстремно десне политичке партије.
Остаје питање шта ће Техеран урадити. Претње су век упућене - уколико Израел буде извршио војну инвазију на Газу, што делује извесно, они ће зажалити. Можда је у питању само рат речима, али то је немогуће потврдити, наводи "Шпигл".
Ситуација би лако могла да се отргне контроли, чак и ако то није оно што би стране нужно желеле. Пакао би могао да стигне пре него што Јерусалим и Техеран то буду желели.