Египат страхује од егзодуса Палестинаца: Ако вам је толико стало до људских права, прихватите их

Док стотине хиљада Палестинаца напуштају своје домове у северној Гази и беже на југ приобалног појаса, у Египту се све више плаше да ће се хуманитарна криза прелити преко његових граница, пише "Фајненшел тајмс".

Египат, једина земља која, осим Израела, дели границу са опкољеном Газом, већ позива САД и друге западне државе да дозволе Палестинцима са страним пасошима да изађу из појаса преко прелаза Рафа.

Каиро се боји да ће се, што дуже траје офанзива Израела на Газу, продубљујући патњу Палестинаца, све више суочавати са притиском да прихвати поплаву избеглица на Синај, ретко насељено и сушно полуострво са историјом нестабилности.

Порука Египта западним дипломатама је јасна: испоручиће помоћ Гази, али ће се одупрети сваком притиску да прихвати велики број Палестинаца.

Самех Шукри, египатски министар спољних послова, упозорио је у понедељак да "присилно расељавање" није решење за палестинску кризу.

"Желите да узмемо милион људи? Па, послаћемо их у Европу. Ако вам је толико стало до људских права - ви их прихватите", оштро је, како преноси ФТ, високи египатски званичник рекао европском колеги.

"Египћани су заиста, заиста љути" због притиска на њих да прихвате избеглице, рекао је медију тај европски званичник.

Притисак ће се, међутим, вероватно додатно повећавати што дуже траје израелска офанзива, при чему се очекује да ће јеврејска држава покренути копнени упад у осиромашену и густо насељену Газу, у којој живи 2,3 милиона становника, односно готово четири пута више од становништва Синаја.

Упозорење израелског премијера Бењамина Нетанијахуа на почетку кризе да би становници Газе требало да "оду" продубило је сумње да он жели да их исели у Египат, упркос одбијању тамошње владе.

Неке европске нације су јавно позвале на отварање граничног прелаза Рафа како би палестински цивили могли да побегну, а један италијански министар је позвао Египат да тако "покаже своје вођство у арапском свету".

Египатски државни медији указују да би одлазак становништва из Газе "окончао сан о палестинској држави" и такође ослободило Израел његове законске одговорности као "окупатора".

За Каиро, егзодус Палестинаца на северни Синај је сценарио из ноћне море. Региону, који је раније био база милитаната Исламске државе, недостаје инфраструктура да се носи са огромним бројем људи, а сам Египат је, како ФТ додаје, у загрљају економске кризе.

Аналитичар Међународне кризне групе Мајкл Вахид Хана, приметио је да постоје неодговорена питања о томе шта би се сматрало одговарајућим бројем Палестинаца за Египат током кризе.

"Колико њих и колико дуго? Па чак и ако је у питању привремена хуманитарна заштита, после израелске офанзиве можда Палестинци неће имати чему да се врате. Или им Израел можда неће дозволити да се врате", рекао је он.

Хана је приметио и да су претходна расељавања Палестинаца постала трајна, па су тако палестинске избеглице у Либану и Јордану провеле деценије у тим земљама без икаквих изгледа да се врате у своја села и градове.

Палестинце, и шире Арапе, прогањају сећања на Накбу, што на арапском значи "катастрофа" и односи се на масовно расељавање Палестинаца током арапско-израелског рата 1948. године, када је више од половине палестинског становништва расељено.

Према УН, 5 милиона палестинских избеглица је расуто широм Блиског истока.

Право на повратак било је главна препрека у прошлим преговорима са Израелом о решењу палестинског питања, а Хана каже да постоје и безбедносни фактори о којима ће Египћани вероватно размишљати.

"Египат се борио против побуне Исламске државе на северном Синају, а међусобне везе са екстремистима у Гази тада су биле кључно питање", рекао је он.

Каиро не би желео да контролише прогнану заједницу која би могла да укључује и милитанте који би се против Израела борили са његове територије.

Хамас је, како ФТ наводи, почео као палестинска фракција инспирисана Муслиманским братством, које је Каиро прогласио терористичком организацијом након што је председник Абдел Фатах ал-Сиси преузео власт 2013. године у пучу који је збацио египатског исламистичког председника Мохамеда Морсија.

Шеф хуманитарне организације УН, Мартин Грифитс, рекао је за "Фајненшел тајмс" да је Египат био "конструктиван од самог почетка" у погледу помоћи. Али Каиро је подвукао границу дозвољавајући прилив Палестинаца преко прелаза.

Египћани кажу да ни под којим околностима неће пуштати људе без двојног држављанства из Газе у Египат, тврди један западни дипломатa, додајући да би Каиро под одређеним условима пустио хуманитарну помоћ.

Израел с друге стране достављање хуманитарне помоћи никако не допушта, а више је него расположен да становништво Газе види како одлази у Египат.