Америчка амбасадорка у НАТО-у: Не знамо када ће се рат завршити, али знамо да ће Украјина победити

Стална амбасадорка Сједињених Америчких Држава при НАТО-у Џулијан Смит изјавила је да се америчка помоћ Украјини после међуизбора неће променити, уверавајући да у Конгресу постоји консензус око подршке НАТО-у и Украјини.

"Понекад има другачијих мишљења, али америчка подршка ће се наставити, у то не сумњам", рекла је Смит.

У интервјуу за италијански лист "Коријере дела сера", Смит је, говорећи о руско-украјинском конфликту, навела да је америчка страна била од почетка импресионирана храброшћу и способношћу украјинских трупа и да успеси ових дана доказују њихову вредност.

"Не знамо када ће се рат завршити, али смо сигурни да ће Украјина победити", оценила је Смит.

На констатацију новинара да је у једном тренутку изгледало као да се војне стратегије Украјине и САД разликују, имајући у виду убиство Дарије Дугине и напад на Керчки мост, Смит је развејала недоумице рекавши да заиста не види "никакву разлику између америчког и украјинског приступа".

Објаснила је да су са украјинским војним заповедницима у свакодневном контакту.

"Увек разговарамо о војној стратегији, али на крају они су ти који одлучују шта ће урадити јер они знају шта желе да постигну на терену", рекла је Смит.

Она сматра да руско образложење да је акција у Украјини превасходно покренута као одговор на ширење НАТО-а које је стигло до самих њених граница, а на шта је Русија годинама упозоравала, не може да буде разлог за "руску агресију" јер "не смемо да заборавимо да је Русија агресор и да је нарушила територијалну целовитост Украјине".

За разлику од НАТО-а који је "одбрамбени савез".

"НАТО је одбрамбени савез и не предузима агресивне акције према било којој другој земљи. Чврсто смо уверени да свака држава има право да изабере ком савезу жели да се придружи", рекла је Смит.

НАТО је, између осталог, интервенисао у Ираку, који се нашао под оптужбама да има оружје за масовно уништење, касније одбаченим, затим Либији, где је интензивно бомбардовао Триполи и веће градове државе подржавајући опозицију која је желела и на крају и збацила са власти Муамера Гадафија, који је убијен на улици. "Моја подршка војној интервенцији НАТО-а у Либији била је грешка", изјавио је годинама касније бивши амерички председник Барак Обама.

У хаотичном повлачењу завршила се "одбрамбена" кампања у Авганистану, док је  "хуманитарна интервенција" НАТО у Југославији 1999. године оставила иза себе хиљаде цивилних жртава у бомбардовању отпочетом без одобрења Савета безбедности УН у којем је коришћен читав арсенал недозвољеног наоружања.

Амбасадорка Смит у интервјуу за италијански лист изјавила је да би "Москва могла да оконча конфликт сутра ако би хтела", и да за разлику од Украјине, која је "села за преговарачки сто са конкретним предлозима… Русија није имала добру намеру".

Почетком марта у Кијеву је убијен Денис Кирејев, један од украјинских преговарача који су учествовали у преговорима са Русијом. Није прошло много времена до тренутка када су преговори две земље потпуно обустављени. Почетком октобра, украјински председник Владимир Зеленски потписао је декрет којим се службено проглашавју "немогућим" било какви преговори Кијева и председника Руске федерације Владимира Путина.

"Прошлог лета, НАТО је по први пут поменуо Кину због онога што ради унутар и изван Евро-азијског региона. То је систематски изазов пре него претња и морамо да имамо средства да се заштитимо од тактика као што су дезинформације", изнела је Смит.

Осврнула се и на америчко-кинеске односе подсећајући да се они пре свега посматрају као конкурентски и у светлу заштите технологије.