Гнев новог доба: Све више Американаца бира насиље, уместо Устава

Све већи број грађана САД губи веру у уставни систем и почиње да сматра да је насиље оправдано како би ућуткали оне који не деле њихове ставове, пише у колумни за "Фокс" Џонатан Тарли, шеф катедре на Правном факултету Универзитета "Џорџ Вашингтон", где предаје уставно право.

Ово је очигледна "криза поверења", наставља Тарли, која представља "највећу претњу републици", упозоравајући да "губитак поверења у Устав представља једну од највећих криза са којима се Америка суочила још од свог оснивања."

Недавна анкета показује да већина бирача у САД на ривалску странку гледа као на претњу по државу и да оправдава насиље. Многи сада доводе у питање демократију као одржив систем власти. То показује да су грађани изгубили поверење не само у амерички систем власти, већ и једни у друге.

Кризу подстичу америчке интелектуалне и политичке елите

Анкете Центра за политику Универзитета Вирџинија показују да је америчка држава данас у рату са самом собом. Педесет два одсто присталица председника Џозефа Бајдена мисли да су републиканци претња по Америку, док 47 одсто Трампових присталица тврде то исто за демократе.

Међу демократама, чак 41 одсто верује да је насиље оправдано "да би се републиканци спречили у остваривању својих циљева". Готово идентичан проценат Трампових присталица – њих 38 одсто - прихвата насиље како би зауставили демократе.

Не изненађује ни то што су многи Американци изгубили поверење у демократију. Око 31 одсто Трампових присталица верује да би амерички политички систем могао да почива и на неким другим облицима владавине. Отприлике четвртина Бајденових присталица, њих 24 одсто, доводи у питање и саму демократију.

Поверење у Устав је оно без чега систем власти не може да опстане. Ову кризу подстичу америчке интелектуалне и политичке елите. Грађани стално слушају како се супротна страна састоји од "издајника" и да "Устав штити непријатеље народа". Коментатор Ем-Си-Ен-Би-Сија Ели Мистал је Устав САД недавно назвао "смећем", додајући да би Америка требало да га одбаци.

У колумни за "Њујорк тајмс", професори права Рајан Дорфлер са Харварда и Семјуел Мојн са Универзитета Јејл тражили су да се Устав "радикално промени" како би се "Америка повратила од конституционализма".

Професорка Правног факултета Универзитета Џорџтаун Роза Брукс се недавно обрушила на Американце зато што су постали "робови Устава". Устав је, према њеном мишљењу, постао проблем за читаву земљу. Овај радикални покрет постао је норма у академским круговима и широко је прихваћен у медијима, наводи Тарли.

Неки Американци сматрају да кључне уставне одредбе и институције треба једноставно игнорисати. У недавном отвореном писму, професор права са Харварда Марк Тушнет и политиколог са Државног универзитета у Сан Франциску Арон Белкин, позвали су председника Џозефа Бајдена да игнорише одлуке Врховног суда које сматра "погрешним" у име "популарног конституционализма".

"Популарни конституционализам" је облик дискреционог поштовања Устава. Ако се поштују само поједина уставна правила, Устав ће постати пуко оправдање за оно што захтева већина.

Политичари су снажно допринели кризи поверења у уставне вредности и кључне институције САД. Посланица Окасија Кортез довела је у питање чак и потребу за Врховним судом.

Да ли ће САД преживети ово ново "доба гнева"?

Бивши председник Доналд Трамп редовно је прозивао своје политичке противнике као "издајнике" и "народне непријатеље".

Пошто лидери користе такву реторику, не изненађује што се сам Устав посматра као претња држави, а не као оно што дефинише Америку.

Устав почива на претпоставци да ће Американци, упркос разликама, бранити права свих грађана.

Устав је до сада преживео многе економске и политичке потресе, укључујући и грађански рат, у коме је погинуло стотине хиљада људи.

Устав је, подсећа Тарли, написао Џејмс Медисон, који не само што је препознао опасност какву по сваку земљупредстављају фракције, већ је створио систем у коме се овакве поделе могу решити.

Опасност од других политичких система јесте то што поделе остављају испод површине да би експлодирале на улици. Амерички устав је дозвољавао ту врсту контролисане имплозије. Фракцијски интереси су се исказивали кроз законодавну власт. Медисонов систем не скрива поделе у САД, већ позива Американце да их реше на демократски начин, упозорава Тарли.

Да ли данас живимо у времену у коме ће ствари које раздвајају надвладати оно што спаја Американце, пита се Тарли. Америчка историја не даје гаранције да ће САД преживети ово садашње "доба беса".

Филозоф Џон Стјуарт Мил упозорио је 1867. године да је све што је потребно да зло победи јесте да "добри људи не ураде ништа". Како закључује Тарли, Америка управо води егзистенцијалну борбу за очување својих вредности.