Кинези су успели у ономе што се раније сматрало немогућим - развили су нову технологију термичке заштите хиперсоничних летелица, односно нови површински материјал који може остати нетакнут и након дугог лета.
Ова технологија могла би да помогне у развоју још једне генерације хиперсоничних возила за вишекратну употребу са "већим дометом и већом брзином која константно пробија границу летења", навео је тим научника који су радили на пројекту, а пренео "Саут Чајна морнинг пост".
Хиперсонична трка ушла је у нову фазу – поручили су Кинези. Јер, иако је са традиционалним балистичким пројектилима, бојева глава је могла да достигне хипербрзину, или више од пет пута већу од брзине звука, пре него што удари у мету - ови хиперсонични летови су били кратки и обично су трајали само неколико минута.
НАСА и америчка војска у прошлости су покретале бројне пројекте за развој хиперсоничних возила која би могла редовно да лете на велике удаљености, али су они отказивани, а један од главних разлога за све ове неуспехе било је то што ниједан материјал није могао да остане нетакнут на површини авиона током било ког хиперсоничног лета који је трајао сат или дуже.
У тесту који је спровела кинеска војска, материјал је нанесен на површину хиперсоничне летелице "вејврајдер", а затим је ваздух око ње загрејан на хиљаде степени Целзијуса.
Не само што су кључне компоненте унутар авиона остале хладне, већ је и глатка површина омогућавала бежичним сигналима да слободно улазе и излазе, омогућавајући идентификацију циља и комуникацију током лета.
"Пробни лет се завршио потпуним успехом", поручио је тим научника, а пренела "Саут чајна морнинг пост".
Последњих година, америчка влада је оживела свој хиперсонични програм, али је наставила да трпи неуспехе. Према извештају Канцеларије за буџет америчког Конгреса у јануару, термичка оштећења су и даље највећа главобоља америчких развојних произвођача хиперсоничног оружја.
"Заштита осетљиве електронике хиперсоничних пројектила, разумевање начина на који различити материјали функционишу и предвиђање аеродинамике на трајним температурама до 3.000 степени Фаренхајта (1.650 степени Целзијуса) захтевају опсежна тестирања лета. Тестови су у току, али неуспеси последњих година су одложили напредак", наведено је.
Неке кинеске хиперсоничне платформе у развоју морају да лете више од 3.000 секунди у атмосфери са температуром површине која достиже чак 3.000 степени Целзијуса, а у таквом окружењу, молекули у ваздуху би се разбили и започели хемијске реакције са површинским материјалом.
Како је кинески тим успео да задржи површину нетакнутом остаје тајна.
Према Пентагону, Кина је за годину дана извршила више хиперсоничних пробних летова него што су то урадиле САД за једну деценију.