Министарство одбране САД открило је пројекат унапређења главне америчке гравитационе нуклеарне бомбе.
Национална администрација за нуклеарну безбедност (ННСА) при Министарству енергетике могла би да развије муницију Б61-13, након што добије одобрење и финансије од Конгреса.
"Б61-13 представља разуман корак у руковођењу изазова веома динамичног безбедносног окружења", рекао је помоћник министра одбране за свемирску политику Џон Плам, напоменувши да производња те муниције неће повећати укупан број нуклеарних бомби у поседу Вашингтона.
Плам је одлуку описао као "одраз променљивог безбедносног окружења и растућих претњи могућих противника". Пентагон је, међутим, инсистирао на томе да одлука није донета као одговор на "било који специфичан тренутни догађај", већ да "одражава текућу процену" безбедносног окружења, као што је описано у Прегледу нуклеарног положаја за 2022. годину.
Према саопштењима Пентагона, пројекат Б61-13 би користио постојеће капацитете производње који подржавају Б61-12, са "модерним карактеристикама безбедности, сигурности и тачности" муниције, али много већим приносом модела Б61-7.
Док је Б61-12 тактичко оружје, са снагом у распону од 0,3 до 50 килотона, Б61-7 је стратешка бомба чија снага иде до 340 килотона. Према војном листу "Старс енд страјпс", најновија варијанта могла би да замени неке од Б61-7, као и Б83, који би ускоро требало да буде повучен из америчког арсенала.
Оригинално дизајнирана 1963. године, Б61 је примарно гравитационо термонуклеарно оружје у америчком арсеналу. Поред бомбардера "Б1Б-лансер", "Б-2 спирит" и "Б-52 стратофортрес", бомбу могу носити и тактички јуришни авиони Ф-15 и Ф-16. Такође је тестирана способност Ф-35 за ношење нуклеарних бомби, иако овај авион још увек није званично одобрен за ту функцију.
Гравитационе нуклеарне бомбе један су део тзв. нуклеарне тријаде, коју такође чине интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ) на копну, односно на специјалним подморницама.
Недавни извештај Одбора за стратешко држање Конгреса САД позива на свеобухватно проширење, како конвенционалне америчке војске, тако и "нуклеарне тријаде", као одговор на наводну претњу од рата са Русијом и Кином.
Према Федерацији америчких научника, непрофитној организацији из Вашингтона која прати нуклеарне арсенале, САД тренутно имају око 5.200 комада атомског оружја у служби, док Русија има скоро 5.900.