Медијским законима усвојеним у Скупштини Србије учињени су велики уступци захтевима Европске комисије и независних удружења, тврди генерални директор компаније "Телеком Србија" Владимир Лучић, додајући да се то односи и на питања пројектног суфинансирања, начин како се формира РЕМ и како функционише, као и чињеницу да ће само јавни сервис имати загарантовану прву позицију.
"Једино што је било битно јесте покушај нашег директног конкурента 'Јунајтед групе' да нас доведу у неравноправан положај на тржишту по коме они могу да наставе да имају кабловске канале, а ми не, што би било противуставно", рекао је он гостујући на ТВ Прва.
Последњих десетак дана дискусије о овим законима показало је, како тврди Лучић, да Н1 и Нова С нису независни медији, јер, како је навео, не само да су алат у рукама власника за постизање пословних циљева, већ их и одређене политичке структуре користе за своје циљеве.
"Дискусија о два медијска закона се свела на дискусију о томе да ли би 'Телекому Србија' требало забранити да има медије", рекао је он.
Бизнис део и политички и лобистички део, како он оцењује окупили су се с два циља; Први је да се заустави "Телеком", а други је покушај обрачуна са председником државе.
"Телекомуникациона битка је прешла у политичку битку и фасцинантно је колико су се еуфорично неки, не само политичари него и представници разних удружења, гостујући на њиховим телевизијама залагали да ми не треба да будемо власници медија, занемарујући да све приватне кабловске компаније могу да их имају и да би тим доношењем закона Телеком Србија дошао у неравноправан положај на тржишту", рекао је Лучић.