Наоружан четком и кантом сиве боје, руски антиратни активиста Иља Зернов ходао је Београдом све док није стигао до великог мурала са натписом "Смрт Украјини", на зиду стамбене зграде.
Када је тај деветнаестогодишњи Рус почео да прекречава мурал њега су, како он тврди, "тројица Срба сатерала у ћошак и наредила му да стане".
"Један од њих је извукао нож... Затим ме је ударио у десно уво", тврди Зернов, који је побегао из свог родног града Казања убрзо након почетка Специјалне војне операције.
Тако започиње текст који је "Обзервер", недељно издање британског "Гардијана", објавио под називом "Борба графита на улицама Београда док Србија покушава да угуши антипутиновске прогнанике".
Тај лист пише да, за разлику од већине европских земаља, Русима није потребна виза за улазак у Србију, као и да су у Београду углавном топло дочекани.
Руски председник Владимир Путин ужива значајну подршку, како тврди "Обзервер", "све самопоузданије националистичке владе Александра Вучића", а активисти попут Зернова се суочавају са "малтретирањем и протеривањем".
Британски лист након тога наводи да Србија води деликатну политику балансирања између ЕУ и Русије, као и да је одбила да уведе санкције Москви након почетка операције у Украјини. Западним медијима је та чињеница очигледно и даље трн у оку - због чега отворено антисрпски текстови и репортаже на њима постају све учесталији.
Примера ради, исти тај "Гардијан" је пре неколико недеља објавио текст о наводним напорима руски власти да регрутују "стотине Срба" у своју војску.
Зернов, који је био активни члан опозиционе антипутиновске организације Руско демократско друштво (РДС), напустио је Србију и сада живи у Берлину.
За "Обзервер" је говорио и Петар Никитин, оснивач РДС-а - групе која је у Београду током последњих годину дана организовала више протеста против руске операције и владе председника Владимира Путина.
Тај руски опозиционар, који тврди да његова организација "не покушава да утиче на политичку ситуацију у Србији", жалио се и на то да су њихова окупљања наводно редовно узурпирана, као и да "српске банке одбијају да им отворе рачуне за прикупљање новца за антиратне хуманитарне организације".
Никитину је у јулу био забрањен улазак у Србију, али је он ипак пуштен након што је провео ноћ на аеродрому.
Тај руски опозиционар је искористио разговор са новинаром "Обзервера" да оптужи власти у Београду за покушаје ућуткивања "антиратног покрета" у Србији.