Америчком председнику Џозефу Бајдену, који већ дуже време понавља како је са Си Ђипингом провео више времена него са било којим другим шефом државе, снови су се претворили у јаву, па се први пут откако је преузео дужност и званично руковао са вођом Кине.
Двојица државника, како преноси Си-Ен-Ен, срели су се на маргинама самита лидера Г20 у Индонезији.
Бела кућа навела је да се током трочасовног разговора Бајден успротивио кинеским "присилним и све агресивнијим акцијама" према Тајвану и изразио забринутост за људска права у вези са понашањем Пекинга у Синђангу, Тибету и Хонг Конгу.
Двојица лидера сложили су се да "нуклеарни рат никада не треба водити" и да се у њему не може победити, "и подвукли своје противљење употреби или претњи употребе нуклеарног оружја у Украјини".
"Посвећен сам томе да линије комуникације буду отворене између вас и мене лично, али и наше две владе. Мислим да као лидери две нације делимо одговорност да покажемо да Кина и САД могу да се изборе са разликама, да спрече да конкуренција пређе у сукоб, као и да пронађу начине да заједно раде на хитним, глобалним питањима која захтевају нашу сарадњу", истакао је Бајден.
Америчком председнику главни задатак на овом састанку био је да спречи даљу ерозију кинеско-америчких односа, будући да је након контроверзне посете америчке шефице Представничког дома Тајвану, Кина обуставила сарадњу са САД у бројним важним областима, почев од војних, па до питања заштите животне средине и климатских промена.
А, док Бајден наизглед пружа руку помирења и покушава да "извади флеке" које је направила Пелосијева и пред Ђипингом маше белом заставицом, у Америци се према Кини развијају ратни барјаци.
Јер, док је кључна тема у разговору два лидера одржавање мира и стабилности у Тајванском мореузу, у САД, како преноси "Вашингтон пост", размишљају да Тајвану упуте пакет војне помоћи без преседана, вредан милијарде долара.
Тајван би тако могао да добије оружје и опрему попут противбродских крстарећих ракета и система противваздушне одбране, самодетонирајућих беспилотних летелица, поморских мина и система командовања и контроле.
Како кажу упућени, идеја је да се за Тајпеј уради исто што за Кијев, али пре него што меци почну да лете.
Пакет помоћи, чији се детаљи сада финализирају у изменама Закона о националној одбрани, направљен је уз допринос Беле куће, речено је "Вашингтон посту" из Конгреса.
Он би омогућио да се Тајвану годишње испоручују залихе америчке муниције у вредности од милијарду долара америчких пореских обвезника и оружја у вредности до две милијарде, током пет година.
На годишњем нивоу само Израел добија више.
Тренутно у предлогу буџета за 2023, на коме ради амерички Конгрес, нема средстава за овако великодушну подршку, и ако се не направе резови у буџету који би покрили ову донацију оружја Бајден ће морати да поднесе хитан захтев за финансирање подршке Тајвану и објасни зашто је она неопходна.
А неки чланови Конгреса тврде да је она, према Закону о односима са Тајваном у складу са обавезама Сједињених Држава.
Мирно уједињење
Тај акт каже да САД Тајвану треба да обезбеди оружје ради самоодбране.
Циљ да се "Тајванци учине страшном војном силом која може да се брани као Украјинци, или барем да отежава Народноослободилачкој армији да их нападне", рекао је сенатор Дан Саливен, члан Комитета за оружане снаге.
Пекинг иначе тврди да је Тајван неотуђиви део кинеске територије и каже да му је циљ "мирно уједињење".
Али на прошломесечном партијском конгресу, Си је поновио завет да се "никада неће обавезати да одустане од употребе силе" како би остварио тај циљ и рекао да је спреман "да предузме све неопходне мере" да то учини.