Док поглед света све више скреће са дешавања у Украјини на текући сукоб Израела и Палестине, земље на источном крилу НАТО-а и даље забринуто мотре на Русију и према сазнањима "Њузвика" јачају присуство на најизложенијем делу Алијансе.
Литванија, Пољска и друге земље НАТО-а које су географски близу Русији и Белорусији, према речима литванског министра одбране Арвидаса Анушкаускаса, јачају одбрану и "одвраћање" на истоку, посебно се фокусирајући на заштиту спорног Сувалки коридора - који многи описују као најслабију тачку западног војног блока.
Реч је о месту због кога највише брину НАТО планери и војни стратези - уском од 60 км на пољско-литванској граници која се граничи са Белорусијом са једне стране и руским Калињинградом са друге. То је једини копнени коридор који балтичке државе повезује са осталим чланицама НАТО-а.
У евентуалном сукобу са Русијом, Алијанса страхује да би коридор био изложен артиљеријској ватри с обеју страна. Ако би руске или белоруске снаге успеле да затворе тај коридор, НАТО не би могао да пошаље појачања копном, већ би био приморан то чини ваздушним, или морским путем. Питање је да ли би појачање с неба и мора, стигло довољно брзо и у довољној количини.
"Заједно са нашим савезницима јачамо способности и планове за одбрану сваког педља територије НАТО-а", каже Анушаускас, додајући да Литванија улаже у своје оружане снаге и логистику, како би ојачала присуство НАТО-а близу коридора, али да тај коридор остаје "основни изазов".
Географски гледано, министар каже, балтичке државе остају најизложенија територија НАТО-а, што "захтева посебне мере за обезбеђивање кредибилног одвраћања и одбране".
И Пољска је, иначе, брзо повећала своје војно присуство близу Сувалки коридора, а министар одбране те земље Маријуш Блашчак такође подвлачи да је тој држави стало до безбедности источног крила.
Највећа брига за балтичке државе је управо то да би Русија могла да изведе неки облик војног упада у НАТО баш преко овог коридора, из Белорусије и тако продре у Европу.
С обзиром да је Белорусија "у основи интегрисана у руско војно планирање", како Анушаускас каже, није тешко замислити да би Москва баш овуда могла да велики број својих трупа пошаље у срце НАТО-а, док има могућност да их снабдева преко луке у Калињинграду .
Упркос забринутости влада НАТО земаља које се налазе у близини ове територије, не очекује се, кажу експерти, да Кремљ тако нешто учини.
"Збуњујуће је сматрати да је коридор сада значајна могућа тачка запаљења и веома је тешко видети како би Русија могла или желела да изведе такав напад на НАТО", каже за "Њузвик" виши консултант за Русију и Евроазију Кир Гилс.
Да за сада, Русија нема ни намеру, "ни способност" да изврши такав напад на НАТО, уверава научна сарадница за Русију у лондонском институту РУСИ Емили Ферис, која поручује да је "сасвим нереално замислити да би Русија могла да покрене копнену операцију кроз коридор, док води рат у Украјини".
"Руске трупе су тренутно толико уплетене у источну Украјину, и веома је тешко замислити да би уопште имале простора да размисле о копненом нападу у неку другу земљу. То би била објава рата Европи, а Москва показује све знаке да то жели да избегне. Мислим да је идеја о нападу на државу НАТО-а црвена линија — чак и за Москву", истиче Ферис.