Муслимани у Америци и поједини активисти Демократске партије најавили су да ће мобилисати милионе муслиманских бирача да не дају донације и не гласају за актуелног председника Џозефа Бајдена на изборима следеће године ако не предузме хитне кораке да осигура примирје у Гази, пише Ројтерс.
Национални демократски савет муслимана, који обухвата лидере Демократске странке из држава које ће вероватно одлучити исход избора - као што су Мичиген, Охајо и Пенсилванија - Бајдену су дали рок да до уторка у пет сати послеподне по локалном времену да искористи свој утицај у Израелу како би се постигао договор о прекиду ватре.
У отвореном писму, под називом "Ултиматум о прекиду ватре 2023. године" муслимански лидери најавили су да ће мобилисати своје бираче "да не подрже или гласају за било ког кандидата који подржава израелску офанзиву против Палестинаца".
"Безусловна подршка ваше администрације, финансирање и наоружавање, имају значајну улогу у наставку насиља које узрокује цивилне жртве и подрива поверење које су вам бирачи претходно дали", написао је Савет.
Бивши члан Представничког дома Кит Елисон, секретар за правосуђе Минесоте и први муслиман који је изабран у Конгрес - и конгресмен Андре Карсон из Индијане су оснивачи и копредседавајући те организације.
Писмо је најновији знак све већег незадовољства у арапској и муслиманској заједници у Америци због тога што Бајден није осудио израелске нападе на Појас Газе.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху у понедељак је рекао да неће пристати на заустављање напада на Газу, док је портпарол америчког Савета за националну безбедност Џон Кирби рекао да би прекид ватре сада користио само Хамасу.
Басим Елкара, извршни директор огранка Савета за америчко-исламске односе (ЦАИР) у Сакраменту, рекао је да би муслимански гласови могли да буду кључни за Бајденов реизбор и подсетио да је на на изборима 2020. године, председник имао предност од само 2,6 одсто у Мичигену.
Муслимани у Минесоти, коју Бајден планира да посети у среду, прошле недеље су упутили сличан ултиматум са роком до уторка у подне, а најавили су и протест током његове посете.
Бајден је прошлог четвртка разговарао са појединим муслиманским лидерима, рекао је званичник Беле куће и додао да званичници администрације настављају да се састају са члановима арапске и муслиманске заједнице који су забринути због Бајденовог одговора на кризу.
Џејлани Хусеин, извршни директор ЦАИР-а за Минесоту, рекао је да амерички муслимани у другим државама кључним за Бајденов реизбор такође планирају да упуте сличне захтеве. Хусеин истиче да је Бајдена 2020. године подржало око 70 одсто муслимана.
Према новој анкети Арапско-америчког института, подршка Бајдену међу америчким Арапима - који представљају кључно бирачко тело у одлучујућим државама - нагло је пала на само 17 одсто.
Такође, први пут од 1997. године када је почело да се ради такво истраживање, већина Арапа у Америци се не изјашњава као присталице Демократске странке - 32 процента се сада идентификују као републиканци а 31 одсто као независни.
Четрдесет одсто испитаника навело је да би гласало за бившег председника Доналда Трампа, вероватног републиканског кандидата 2024. године, што је раст од 5 одсто у односу на 2020.