Разлог за отпуштање биолога Мајкла Ајзена, који је смењен са места уредника магазина "Илајф", био је тај што је пренео објаву са једног сатиричног портала, у којој се наводи да се умирући становници Газе критикују зато што у својим последњим речима нису осудили Хамас, пише Овен Џоунс у колумни за британски "Гардијан".
Овај црни хумор указује на неспорну истину: Палестинце убијају због логике колективне кривице, коју је прецизно описао израелски председник Исак Херцог:"Одговорна је читава нација."
Управни одбор "Ијалфа" издао је саопштење у коме се наводи да је Ајзенов "приступ био штетан за кохезију заједнице коју покушавају да изграде" и да је одлука о његовом отпуштању "донета из тог разлога".
Откако је Израел на нападе Хамаса одговорио убијањем више од 8.000 Палестинаца, на Западу трају покушаји да се ућутка палестинска страна."Палестинци трпе огроман терет због противљења масовном покољу свог народа", примећује колумниста "Гардијана".
Примера за то има много, попут Аданије Шибли, прослављене палестинске ауторке, која је ове године награђена за роман "Споредни детаљ". У роману је реч о истинитој причи о израелском војнику, који је силовао и побио палестинске девојке. Након што су почели сукоби у Појасу Газе, организатори су јој отказали позив "због рата који је започео Хамас."
На мети су се нашле и други књижевници, који нису Палестинци.
Рашида Тлаиб, прва изабрана палестинско-америчка конгресменка, нашла се на мети кампање републиканаца, који је оптужују због "антисемитских активности" и "саосећања са терористичким организацијама."
У међувремену, телевизија "Ем-Ес-Ен-Би-Си" је без образложења повукла три муслиманска водитеља.
Шта је са слободом говора када су у питању Палестинци
У Британији није било осуда Универзитета Хоп из Ливерпула, који је отказао наступ израелско-британског историчара Авија Шлаима, који доводи у питање званични израелски наратив.
Прошле године министарка кабинета Мишел Донелан бранила је предлог закона о слободи говора у високом образовању, тврдећи да се "академска слобода у овим институцијама подрива на начин који угрожава целокупну демократију". Она је, такође упозоравала на појаву аутоцензуре на универзитетима.
Међутим, прошлог викенда Донеланова је изразила "гађење и гнев" због именовања једног лица у саветодавну групу за инклузију, које, према њеним сопственим речима, "осуђује насиље са обе стране", али при том апострофира "израелски геноцид и апартхејд".
Израел су до сада осудили "Амнести интернешенел", "Хјуман рајтс воч" и израелска организација за људска права "Б’Тселем", док су експерти УН упозорили "на ризик од геноцида над палестинским народом."
Залагање Мишел Донелан за слободу говора престаје када су у питању права Палестинаца.
У међувремену, лабуристи су суспендовали Ендија Мекдоналда због учешћа на антиратним демонстрацијама, а он је само упозорио да "нећемо постићи мир све док и Израелци и Палестинци не буду могли да живе у слободи."
Овај хумани захтев данас се сматра морално срамотним, за разлику од подршке израелским пројектилима, који убијају палестинске цивиле, укључујући и децу, наводи Џоунс.
Питање Палестине разоткрива лицемерје такозване културе поништавања. Дуго су нас убеђивали да се јавне личности ућуткују зато што говоре понижавајуће ствари о маргинализованим групама, од транс особа до избеглица.
Међутим, они су само понављали мантре политичких и медијских елита. Они који заиста оспоравају западну спољну политику увек су се суочавали са завером ћутања, оценио је Џоунс.
Супротстављање насиљу над цивилима подразумева огроман ризик по каријеру и углед. Ово застрашивање има тешке последице и подрива притисак јавности на западне савезнике Израела да зауставе покољ и окончају окупацију, колонизацију и апартхејд.
Одговор, наравно, не би требало да буде ћутање, закључује Џоунс, већ да се о томе говори још гласније.