Лидер либанске шиитске милитантне организације Хезболах Хасан Насралах данас ће се обратити први пут од почетка рата између Израела и Хамаса.
Та најава изазвала је забринутост широм света, а ступци светских медија пуни су чланака о томе да ли ће тај покрет (коначно) прићи у помоћ Палестинцима и ући у отворени рат против Јеврејске државе.
Чињеница да се Насралах до сада није оглашавао битна је и ако у обзир узмемо то да је реч о човеку познатом по својим запаљивим говорима, који је последњих година стекао репутацију као један од најпопуларнијих и најхаризматичнијих лидера у арапском свету.
Ко је заиста Хасан Насралах, "либански соко" и лидер најмоћније паравојне организације на Блиском истоку?
Одрастање у сенци рата
Хасан Насралах рођен је 31. августа 1960. у околини Бејрута.
Иако није долазио из претерано религиозне породице, образовање је наставио у медреси у Балбеку, центру шиитског учења у Либану. У том периоду млади Насралах постаје политички активан у шиитском покрету Амал.
Насралах је 1976. добио прилику да школовање настави у медреси Мохамеда Бакира ал Садра у Наџафу, у Ираку, а прича се да га је и сам ајатолах похвалио као доброг ученика и талентованог лидера.
У том периоду Насралах се упознаје са учењем будућег лидера Исламске револуције у Ирану ајатолаха Хомеинија, али и са својим сународником Абасом Мусавијем, који ће неколико година касније постати један од оснивача Хезболаха.
По повратку из Ирака, Насралах наставља са образовањем, а након тога и предаје у Мусавијевој школи.
Израелска инвазија - прекретница
Израелска инвазија на Либан 1982. представљала је прекретницу у грађанском рату у тој земљи, али и у животу младог Насралаха. Он је те године учествовао у формирању коалиције неколико мањих шиитских организација отпора против окупације јужног Либана - из које ће у наредним годинама изродити Хезболах.
"Партија Бога" је током осамдесетих година израсла у најмоћнију паравојну организацију у Либану и највећи покрет отпора против Израелаца. Када је грађански рат - али не и израелска окупација - коначно окончан 1990, Хезболах је постао једина организација у Либану којој је дозвољено да задржи оружје.
Још једна прекретница догодила се 1992, када су Израелци убили тадашњег лидера Хезболаха и Насралаховог ментора Абаса Мусавија. Насралах је, по захтеву иранског вође ајатолаха Алија Хамнеја, преузео вођство тог шиитског покрета - функцију на којој је и данас.
Под Насралаховим вођством, Хезболах је постао озбиљан противник израелских снага у јужном Либану. Његова репутација у арапском свету значајно је порасла након што је стоички поднео убиство свог сина Мухамеда Хадија, који је страдао у нападу израелских снага крајем 1997. године.
Када су Израелци објавили фотографије тела његовог сина и понудили да га замене за делове тела израелских војника убијених у ранијој заседи, његов одговор је био: "Задржите га. Имамо много више људи попут Хадија, спремних да се понуде своје животе борби".
Израел је окупацију јужног Либана коначно окончао 2000, у великој мери захваљујући деловању Хезболаха. У интервјуу за "Вашингтон пост", исте године, Насралах је рекао да се противи сваком помирењу са Израелом и да га не признаје као државу.
"Против сам било каквог помирења са Израелом. Не признајем чак ни присуство државе која се зове 'Израел'. Сматрам његово присуство и неправедним и незаконитим", рекао је он том приликом.
Харизматски лидер
Током 30 година на челу Хезболаха, Насралах је постао један од најпознатијих, али и најпопуларнијих политичара у арапском свету. Познат као добар говорник, он се присталицама често обраћа директно, у ТВ наступима.
Након успешног рата против Израела 2006, Насралахова репутација додатно је ојачана. Чак је и "Њујорк тајмс" писао да "арапски свет има нову икону".
"Прошли су дани празних претњи Гамала Абдела Насера, Садама Хусеина и Јасера Арафата", писао је њујоршки лист. "(Насралах) је једини арапски лидер који заиста ради оно што каже да ће урадити."
Насралах је посебно вољен међу Палестинцима: његове фотографије често се могу видети на протестима широм Западне обале, а о њему је написана и популарна песма "Либански соко".
"Он се разликује од других хероја јер се супротставља Израелу, није уплашен и не ћути", рекла је једна Палестинка за "Ал Џазиру" 2008. године.
Управо је Насралахова принципијелност оно што највише плаши Израелце: он до сада није слао празне претње. Због тога ће цео свет помно пратити шта ће рећи.