Убиство Јицака Рабина, премијера који је могао да помири Израелце и Палестинце

Јицак Рабин је био пети израелски премијер и први који је рођен у Израелу. На место премијера први пут је изабран 1974, после оставке премијерке Голде Меир. Рабин је поново постао премијер Израела 1992, када још нико није говорио о миру са Палестинцима.

"До тада смо се упорно држали мантре: нема преговора са терористима из Палестинске ослободилачке организације (ПЛО). А онда смо сазнали да је Рабин одобрио тајне преговоре у Ослу", присетио се касније Ури Дроми, тадашњи шеф канцеларије за односе са јавношћу израелске владе, у изјави за радио "Дојче веле".

Четвртог новембра 1995, на једном мировном скупу, Рабина је убио израелски екстремиста Јигал Амир. Ово убиство и данас баца тешку сенку на политику Израела, на односе Израелаца са Палестинцима, као и на читав Блиски исток.

Две године раније, 13. новембра 1993, Рабин и шеф ПЛО Јасер Арафат потписали су први мировни споразум из Осла. "На лету за Вашингтон Рабин није могао да спава. Знао је да ради нешто што се противи ономе што је радио читавог живота: борби против Арапа. Али мир са Палестинцима је значио и мир за Израелце", рекао је Дроми.

У Вашингтону је Рабин изјавио: "Ми смо, као и ви, људи који желе да граде дом, да посаде дрво, да воле, да живе раме уз раме са вама у достојанству, у емпатији, као слободни људи. Ми данас дајемо шансу миру и поново вам јасно кажемо: Доста."

Све до 4. новембра 1995. изгледало је да ће мировни споразум преживети супротстављања.

Крај плана о трајном миру са Палестинцима

На хиљаде Израелаца се тог 4. новембра слило на Трг израелских краљева у Тел Авиву, који данас носи име по Јицаку Рабину. Мировни скуп се одвијао у чудној, узаврелој атмосфери. Недељама пре скупа јеврејски екстремисти су водили жестоку кампању против политике помирења са Палестинцима, а серија терористичких напада потресала је земљу.

Те вечери Рабин је објавио свој план о склапању трајног мира са Палестинцима. Гомила окупљена на тргу је ове речи поздравила са одушевљењем.

"Ово вече доказује да Израелци желе мир", рекао је Рабин једном новинару. Свега неколико тренутака потом, док је ишао ка аутомобилу, Рабина је са два хица из пиштоља устрелио млади Израелац Јигал Амир, а премијер је ускоро преминуо у болници.

Дан када је јеврејски екстремиста убио израелског премијера дубоко се урезао у колективну свест Израелаца.

И сам Јицак Рабин је сумњао у трајни мир. Заправо, ништа у његовој биографији није указивало да ће се преобразити у миротворца. Рабин је добар део живота провео на ратиштима. Борио се у јеврејском Палмаху против британских власти, учествовао је и у оружаним акцијама против Вишијевске Француске у Сирији и Либану. а током Првог израелско-арапског рата 1948. командовао је одбраном Јерусалима. Био је и први командир бригаде Харел, а касније је водио операције против Египћана у пустињи Негев.

Визија Јицака Рабина данас даља него икад

Као министар одбране залагао се за политику чврсте руке према Палестинцима. Међутим, као премијер Рабин је прво склопио мир са Јорданом (1994), а затим и са Палестинцима. Један део израелског друштва је тај преображај доживео као велеиздају.

И на палестинској страни је било отпора мировном процесу. Након споразума у Ослу, широм Израела уследила је серија терористичких напада бомбаша-самоубица. Израелска десница је и за те нападе оптуживала премијера Рабина. На протестима су екстремни Израелци позивали на убиство премијера, а показиване су фотомонтаже на којима се могло видети Рабина у нацистичкој униформи.

Присталице Јицака Рабина касније су оптуживали тадашњег вођу опозиције и садашњег премијера Бењамина Нетанијахуа да није урадио ништа како би спречио кампању мржње. Према неким теоријама, Рабин је био жртва широке завере у израелском друштву, а осуђени Амир је невин.

Било како било, после смрти Рабина мировни процес је заустављен, како сада изгледа трајно. "Чини се да је Рабинова визија данас даља него икад", сматра Омер Коен, млади Израелац који редовно протестује против израелске владе. "Он је желео да оконча вечити сукоб између Јевреја и Палестинаца. Ми желимо да покажемо да су његове идеје још живе."

Године 1995. Рабин је добио Нобелову награду за мир, заједно са тадашњим министром спољних послова Шимоном Пересом и палестинским вођом Јасером Арафатом.