Како убијају људе у Америци: Од гасне коморе до смртоносне инјекције

Врховни суд у Алабами дозволио је прошле недеље властима да погубе затвореника Кенета Јуџина Смита, осуђеног за извршење нарученог убиства 1988. године, а медији наводе да би се казна могла извршити досад неопробаном методом гушења чистим азотом.

Поред Алабаме, овај метод дозвољен је у Оклахоми и Мисисипију, а тек је један од неколико који су и даље на снази у САД.

Смртна казна тренутно постоји у 27 савезних држава, од којих је у пет стављен мораторијум на њено извршавање. Исто је учинила и Федерална влада САД, наводи се на сајту непрофитне организације Информативни центар за смртну казну (ДПИЦ).

Војска САД такође има право изрицања смртне казне, а последњи војник погубљен је 1961. године.

Стрељачки одред

Ово је уједно је и најстарији вид смртне казне у историји САД и америчких колонија, а прво забележено извршење догодило се 1608, када је погубљен Капетан Џорџ Кендал који је био оптужен за шпијунирање за шпанске власти.

Смрт стрељањем је тренутно секундарни метод (односно, у случајевима када примарни није могуће извести, или када га осуђеник изричито затражи) у пет савезних држава, а последњи пут је примењен 2010. године.

Гасна комора

Метод, који ће постати ноторан усред трагедије Холокауста, у САД развијен је средином двадесетих година прошлог века као наводно хуманији вид извршења смртне казне, и подразумевао је гушење затвореника цијановодоничном киселином. Оштро је критикован због мука у којима осуђеник умире, а савезни суд у Калифорнији га је 1992. године означио "окрутном казном", а што је забрањено Осмим амандманом из 1798. године.

Пет савезних држава тренутно предвиђа гасну комору као секундарни метод, а последњи осуђеник је у САД на овај начин погубљен 1999. године.

Када се у мају 2021. године појавила вест да Аризона намерава да врати у употребу гасне коморе са цијановодоничном киселином, адвокат Џим Белангер је за "Аризона централ" описао смрт свог клијента Доналда Хардинга, који је на овај начин погубљен 1992. године:

"Лице му је било црвено и згрчено као да покушава да се избори са огромним болом. Вилица му је била чврсто стегнута. Дон је затим брзо удахнуо гас неколико пута. Доново тело је почело силовито да се грчи, а руке су му се напрезале испод каишева. Лице и тело су му постали тамно црвени, а вене на слепоочницама и врату набрекле су толико да сам помислио да ће прснути (...) Из уста му је цурила пљувачка. Нисам могао да верујем да тако дуго траје (...) Заплакао сам."

По погубљењу Доналда Хардинга, управник затвора је изјавио да ће дати отказ ако то буде морао да понови, а Аризона је затим изгласала да ће на свим осуђеницима на смрт бити примењивана смртоносна инјекција.

Смртоносна инјекција

Смртоносна инјекција је постала примарни метод у свим америчким савезничким државама где смртна казна постоји откако ју је усвојила Оклахома 1977. Најчешће подразумева администрацију аналгетика, паралитика и, коначно, супстанце која ће зауставити срце.

Иако се представља као најхуманији вид смртне казне, подаци са ДПИЦ указују да овај метод има и највећу стопу грешака (7,12 одсто), изазваних техничким проблемима, непрофесионалношћу особља, или непредвиђеним реакцијама пацијената на супстанце. "Амнести интернешенел" наводи пример Дениса Мегвајера из 2014. године у Охају, који је умирао 26 минута док су му се уста отварала и затварала.

Вешање

Пре него што је у Њујорку усвојена примена електричне столице 1890. године, вешање је било најчешћа метода за извршење смртне казне у САД. "Фокс њуз" наводи да би вешања често постајала "језиви спектакли за јавност", док аутор Луис Тејлор Мерил напомиње да је то било једна од казни којима су пуританци у колонији у Масачусетском заливу наметали верско и интелектуално једноумље.

Последњи осуђеник је обешен 1996. у Делаверу. Тренутно, вешање је прихваћени метод погубљења само у Њу Хемпширу, који је у међувремену укинуо смртну казну. Укидање се, међутим, не односи на већ изречене казне, напомиње ДПИЦ.

Електрична столица

Електрична столица се и даље користи у осам савезних држава, док је у Јужној Каролини она примарни метод за извршење смртне казне. Осуђеници се углавном везују за столицу, а електроде се постављају на главу и ноге. Сунђери натопљени физиолошким раствором постављају се између коже и електрода.

ДПИЦ цитира бившег судију Врховног суда САД Вилијама Бренана, који је једном приликом на следећи начин описао овај вид смртне казне:

"Очне јабучице затвореника понекад искоче и леже на образима. Затвореник се често унереди, мокри, повраћа крв и слини. Тело постаје јарко црвено како му температура расте, месо набрекне, а кожа му се растеже до тачке пуцања. Понекад се затвореник запали..."

Последњи затвореник је у САД погубљен у електричној столици 2020. године.