Већина одраслих Американаца не би била вољна да служи војску да САД уђу у велики рат, показало је недавно истраживање, док поверење јавности у оружане снаге опада.
Протеклих година сви родови оружаних снага муку муче да испуне своје циљеве регрутовања, што указује на растућу апатију према каријери у војсци. У 2023. години, војска и ваздухопловство нису испуниле своје циљеве за око 10.000 регрута, док је морнарица била испод за 6.000 "гуштера". Од 1987. године број активног особља је опао за 39 процената.
Стручњаци кажу да су такви недостаци забрињавајући у све нестабилнијој глобалној слици.
"Сада имамо ударне групе, носаче авиона са маринском експедиционом јединицом код Израела", рекао је за "Њузвик" Џастин Хендерсон, бивши транспортни оператер америчких маринаца који је постао војни регрут. "Ми финансирамо два рата, али ми имамо заправо и чизме на земљи, беспилотне летелице изнад Газе. Тако да смо већ укључени у то — и нисмо сигурни шта се дешава на Тајвану. Дакле, ово је веома бурно време за нас, јер не знамо шта ће се десити".
"Колико је то важно зависи од тога о каквим људима причате и који део не добијате", рекао је за "Њузвик" Том Шугарт, виши сарадник Центра за нову америчку безбедност и бивши подморнички капетан.
Док регрути из пешадије могу да буду обучени за неколико недеља, исто не важи за друге улоге. "Рецимо да морнарица пропушта циљеве за регрутовање на дужи период и није у стању да доведе људе који су јој потребни за управљање подморницама и авионима... ако завршите у великом сукобу, биће потребно време да обучите те људе", рекао је он.
Стручњаци, међутим, кажу да постоји сложена комбинација фактора који доприносе проблемима регрутовања војске, укључујући прилагођавање њених порука млађој циљној генерацији која је више заокупљена модерном технологијом и причама о наводном "освешћеном" (воук) маркетингу који штети регрутовању, као и економском изгледи који се показују као изазовно окружење за те напоре.
Анкета истраживачког института "Ешелон инсајтс" са 1.029 вероватних гласача, спроведена између 23. и 26. октобра, показала је да 72 одсто испитаника не би било вољно да се добровољно пријави да служи у оружаним снагама да Америка уђе у велики сукоб, у поређењу са 21 одсто који би. Остали су били несигурни. Анкета је спроведена након почетка рата у Израелу.
Шугарт каже да је за резултате потребан контекст. "Веома сам скептичан према томе што је то тачно јер мислим да 'зашто' сте у рату може драматично да промени одговор на то питање", рекао је он. "Био сам у војсци пре 11. септембра; велики део друштва није много размишљао о војсци (пре тога)".
"Ако погледате нашу историју, морамо да будемо убеђени да уђемо у рат", рекао је за "Њузвик" Дејвид Јустис, извршни директор војних стручњака за регрутовање. Док је Американцима био потребан разлог да подрже рат у Вијетнаму, рекао је он, рат у Авганистану је "био непосредан и имао је широку подршку јер се нешто догодило нашој земљи".
Ту је и економски моменат. Када је земља у рецесији, а стопа незапослености је висока, војска без проблема проналази регруте јер је људима потребан посао. На почетку новембра, стопа незапослености у САД пала је на 3,9 одсто, али је инфлација и даље толико велика да годишња плата војника од 20.000 долара не делује вредна труда.
Неспретни покушаји војске да привуче кандидате, ангажовањем дрег краљице Харпи Данијелс да им буде дигитални амбасадор или трансродне војникиње Рејчел Џоунс, наишли су на жестоку критику упркос томе што су циљали "освешћену" групу друштва.
Војска покушава да говори језиком младих који гледају холивудске филмове и серије и очекују да је војска акције морнаричких фока, пуцање, разбијање врата и хватање лоших типова. "То је око три процента пешадије, осталих 97 су подршка", каже Хендерсон.