Свет
"Шпигл": Забрана Алтернативе за Немачку?!
У Немачкој је започета озбиљна дебата око тога да ли би требало забранити Алтернативу за Немачку - а мишљења су подељена
Алтернатива за Немачку (АфД) постаје "све радикалнија и успешнија", а у источним покрајинама је по истраживањима и најпопуларнија партија. Због тога "Шпигл" поставља питање - да ли је забрана "екстремиста" једино решење за спречавање њиховог успеха, као и да ли је она уопште изводљива?
Како наводи тај немачки лист, избори у источној покрајини Тирингији у септембру 2024. године могли би да буду кључни тренутак за јачање АфД-а.
Уколико Зелени и Слободне демократе (ФДП), иначе чланице владајуће коалиције на савезном нивоу, буду остале испод цензуса од пет одсто, а АфД буде освојио 40 одсто гласова, та десничарска партија могла би да освоји апсолутну већину у регионалном парламенту и самостално формира владу.
Лидер локалног одбора партије Бјорк Хеке вероватно би постао нови премијер Тирингије у том сценарију. Реч је о човеку ког Савезна канцеларија за заштиту устава класификује као "десног екстремисту", који позива на "потпуни преокрет у политици сећања (на Други светски рат)" и који у "националсоцијалистичком жаргону остале партије назива дегенерисаним", наводи "Шпигл".
Они примећују и да досадашњи напори у борби против АфД-а нису дали резултате, јер су већ остварили успех на изборима на западу земље.
Они су, на пример, на недавним изборима у Баварској освојили 14,6 одсто гласова, иако су имали озбиљну конкуренцију у десници. Чак је и у Хесеу АфД дошао до 18,4 одсто, а истраживања им предвиђају више од 20 одсто гласова у целој држави.
Како наводи "Шпигл", јачање АфД-а прати и радикализација њиховог руководства. Канцеларија за заштиту устава у Магдебургу објавила је да је та партија у покрајини Саксонија-Анхалт "дефинитвно десно-екстремистичка", што је раније урађено и у Тирингији.
Да ли би забрана спречила успех ове партије?
"Нисам присталица забране АфД-а", рекао је за "Шпигл" канцелар Олаф Шолц. "Уверен сам да ће грађани довести до пада значаја те партије."
Али други, попут политичара Демохришћана са истока земље Марка Вандервица, сматрају да је забрана "једини могући начин спречавања да већински екстремистичка и етничка партија постане моћна у Немачкој, као што је био случај пре 80 година".
Како пише тај лист, у АфД-у је током последњих десет година дошло до значајних кадровских и идеолошких промена, које су довеле до слабљења "умерених" и јачања "екстремнијих" елемената.
Такозвано етничко крило изгурало је старије традиционалне "еврокритичаре".
Историјат забрана партија у Немачкој
У Немачкој су до сада забрањене две политичке партије. Прва је Социјалистичка партија Рајха, која је забрањена 1952. године због својих веза са предратном Националсоцијалистичком партијом. Четири године касније, забрањена је Комунистичка партија Немачке.
Ипак, покушај забране Националне демократске партије (НПД) 2003. године није успео, пошто га је оборио Савезни уставни суд.
Још један покушај забране те партије пропао је 2017. године, када је Уставни суд пресудио да, иако се НПД "залаже за противуставне циљеве и покушава да уклони демократски поредак", ипак немају капацитета да то и учине. Другим речима, суд је проценио да су небитни.
Та два неуспеха демотивисала су заговорнике забране АфД-а, који се плаше да у томе не би успели.
Савезна канцеларија за заштиту устава АфД од 2021. године сматра "потенцијалним десничарским екстремистима". Правни процес који би требало да одреди да ли Канцеларија уопште има дозволу да врши надзор над том партијом развлачи се већ две и по године - коначна одлука очекује се почетком следеће године.
Из Канцеларије су рекли да је партија од 2021. "скренула удесно", као и да чланови и посланици те партије "шире мржњу према мањинама, исламофобију, ксенофобију, деградирајући третман против сексуалних мањина и прикривени антисемитизам", као и да "јавно исказују руске наративе и симпатије према Владимиру Путину".
Ипак, шеф Канцеларија Томас Халденванг рекао је да његова агенција није надлежна за забрану политичких организација, већ да је то посао владе, Бундестага и Бундесрата, као и да "забрана партије неће учинити да њене присталице нестану".
Како наводи "Шпигл", само се левичарске партије отворено залажу за забрану АфД-а, док је десница скептична и сматрају да би је неуспех такве иницијативе само додатно ојачао.
Услови за забрану представљају проблем
Проблем представљају услови које партија мора да испуњава да би била забрањена. Потребно је доказати, осим да је противуставна, да "нарушава слободан демократски основни поредак".
У претходним пресудама, суд је сматрао да је "нападан и агресиван став" - укључујући насиље и стварање атмосфере која нарушава слободе других. Међу правницима нема консензуса да ли АфД испуњава те услове.
Како наводи "Шпигл", забрана би могла да изгледа "недемократски" и да разбесни људе који нису нужно њихове присталице, али који нису задовољни актуелним политичким системом и желе промене.
Тај лист наводи и да је број људи који сматрају да АфД има екстремистичке елементе пао са 85 одсто 2017. на 69 од пре неколико месеци, а број оних који никада не би гласали за ту партију пао са 70 одсто пре две године на 56 данас. Немачка се, дакле, "навикла" на постојање АфД-а.
