"Глобал тајмс": Док се свет дели, Си позвао на јединство на самиту Г20

Председник Кине Си Ђинпинг истакао је у говору на самиту Г20 важност јединства међународне заједнице, додајући да свет треба да промовише инклузивнији, универзално користан и отпорнији глобални развој.

Посматрачи сматрају да говор кинеског лидера нуди конкретне прелоге како да свет превлада прехрамбене и енергетске кризе, у тренутку када су многе земље широм света под претњом хегемоније, унилатерализма и блоковске конфронтације, наводи "Глобал тајмс".

Самит Г20 почео је у уторак на индонежанском острву Бали. Након доласка на главно место одржавања самита, светски лидери започели су прву радну сесију, фокусирану на глобалну прехрамбену и енергетску безбедност, као део плана Индонезије да се самит фокусира на опоравак глобалне привреде.

"Шта није у реду са овим светом?" 

У тренутку када се САД суочавају са интензивирањем борби између странака и политичком поларизацијом код куће, и настављају да инсистирају на хегемонији у иностранству, ЕУ је запала у озбиљну кризу због конфликта у Украјини. Сијев говор нуди одговоре Кине на питања која су поделила свет, примећују стручњаци.

"Сусрећемо се са значајним променама, невиђеним у једном веку, променама које су последица нашег времена и историје. Пандемија ковида још траје. Светска економија постаје све крхкија. Геополитичко окружење је и даље напето. Глобално управљање је сасвим неадекватно. Храна и енергетска криза су комбиноване једна са другом. Све ово представља огромне изазове за наш развој", рекао је Си.

Си је рекао да све земље треба да поделе замене јединством, конфронтације сарадњом, а искључивост инклузивношћу. Све земље треба да се удруже како би одговориле на питање нашег времена: "Шта није у реду са овим светом?"

Професор са Института за међународне односе на Кинеском универзитету за спољне послове Ли Хаидонг рекао је за "Глобал тајмс" да "јединству међународне заједнице прете оне земље које су покушале да поделе свет у складу са идеологијом, да замене међународна правила сопственим хегемонистичким и да искористе глобализацију у интересу само једне групе земаља, а не велике већине међународне заједнице."

Аналитичари сматрају да САД и њени блиски савезници, служећи се војном експанзијом, нуде блоковску конфронтацију и сукобе у Европи, због чега трпе Русија, Украјина и ЕУ.

Блок земаља који предводе САД наметнуо је једностране санкције које су додатно оштетиле ланце снабдевања, приморале бројне земље да следе њихов пример и формирале клике да обуздају развој својих конкурената, посебно Кине.

Све ово нарушава јединство међународне заједнице.

Сарадња изнад подела

Истичући напетост између великих сила, многи новинари који су извештавали са самита Г20 на Балију били су фокусирани на то да ли ће светски лидери на крају издати заједничко саопштење или ће тек позирати за групну фотографију.

Упркос високим напетостима, многи светски лидери су током самита позвали на глобалну сарадњу и потврдили своје противљење геополитичким сукобима у свету.

Си је позвао да се глобални развој учини инклузивнијим, отпорнијим и кориснијим за све.

Председник Индонезије Џоко Видодо поручио је светским лидерима да "не треба да делимо свет на блокове. Не смемо дозволити да свет западне у још један хладни рат."

Позив кинеског председника на јединство и инклузивни глобални развој наишао је на добар пријем код глобалних стручњака.

Селчук Чолакоглу, директор Турског центра за азијско-пацифичке студије са седиштем у Анкари, који је такође присуствовао неким сесијама Г20, рекао је да је Кина одиграла веома одговорну улогу да спречи велики слом светске економије од почетка пандемије.

"Сијев предлог у три тачке састојао се од инклузивног, универзално корисног и отпорног глобалног плана развоја и указује на конкретну мапу пута за подстицање глобалног одрживог развоја", рекао је Чолакоглу за "Глобал тајмс".

Иницијатива којој се придружила Србија

У говору на самиту Г20, Си је рекао да су прехрамбена и енергетска безбедност најхитнији изазов у ​​глобалном развоју. Основни узрок данашњих криза није производња ни потражња, него прекинути ланци снабдевања и изостанак међународне сарадње.

Си је рекао да се морамо одлучно супротставити покушају политизације питања хране и енергије, или њиховог коришћења као оружја, додајући да се морају уклонити унилатералне санкције и сва ограничења у научној и технолошкој сарадњи.

Ванг Јивеј, директор Института за међународне послове на Универзитету Ренмин у Кини, рекао је за "Глобал тајмс" да међународна сарадња захтева "солидарност и прави мултилатерализам": "САД су тврдиле да прихватају мултилатерализам, али њихов `поредак заснован на правилима` заправо доводи у питање међународни поредак у чијем центру треба да буду УН."

Све више земаља широм света, попут Саудијске Арабије, Бразила, Немачке, Француске, Аргентине, Индије или Турске, сматра да САД покушавају да доминирају светским поретком, али тиме само праве нове проблеме и врше притисак на друге земље. То је прави разлог зашто многе државе више не следе Вашингтон, а неке су почеле да му се отворено супротстављају.

У супротном, ако међународна заједница не може да примора САД да исправе своје грешке, онда друге земље имају право да саме одлучују о својој судбини и да се уједине како би заједничким снагама изашле на крај са кризама и оствариле заједнички развој, сматрају аналитичари.

О решавању кризе хране и енергије, Си је рекао: „Кина је ове године, заједно са још шест земаља, укључујући Индонезију и Србију, предложила Иницијативу за међународну сарадњу на отпорним и стабилним индустријским ланцима снабдевања, придружила се другим земљама у позиву за оснивање Глобалног партнерства за сарадњу у области чисте енергије и изнела Иницијативу за међународну сарадњу о глобалној безбедности хране у Г20. Радујемо се продубљивању сарадње са свим земљама у овим областима.

Кина се нада да ће се и друге земље придружити овим иницијативама.