Свет
Како су се заволели Аустрија и Израел: Хитлерова домовина им постала најбољи пријатељ у Европи?
Аустрија и Израел су кроз историју имали крајње нестабилне односе - али то се последњих година знатно променило
Када се у Генералној скупштини Уједињених нација 27. октобра гласало о резолуцији којом се позива на прекид ватре у Гази, многе западне земље које традиционално блиске Израелу - попут Немачке и Канаде - последњем тренутку су одлучиле да остану неутралне и не гласају против предлога.
Једна од ретких земаља која је стала раме уз раме са јеврејском државом била је Аустрија - земља која је са Израелом имала крајње турбулентне односе.
То није само родна земља двојице Адолфа - Хитлера и Ајхмана - већ и место у чијој политици често доминирају десничари из Слободарске партије, коју су 50-их година формирали ветерани СС-а, пише "Политико".
"Честитам Аустрији на томе што стоји иза онога у шта верује и што је гласала против резолуције", рекао је израелски амбасадор у Бечу Давид Роет.
Израел је у гласању ипак убедљиво поражен, пошто је 120 земаља подржало резолуцију, док је против било тек њих 14 - између осталог и САД, као и неколицина пацифичких острва.
Одлука Аустрије да се нађе у том "пробраном" друштву указује на трансформацију кроз коју је та земља прошла од краја Другог светског рата, али и на политичке и економске интересе који спајају Беч и Тел Авив, пише "Политико".
Заједно са Мађарском и Чешком, Аустрија је сада у центру произраелског централноевропског блока за који израелски званичници кажу да је кључан за одржавање ЕУ на њиховој страни док се рат Израела и Хамаса одуговлачи а палестинске цивилне жртве расту.
"Ушли смо у стратешки, изузетно близак однос са Израелом који се не може преокренути", рекао је аустријски министар спољних послова Александер Шаленберг.
Односи Израела и Аустрије ојачали су за време владе некадашњег канцелара Себастијана Курца, који је од преузимања те функције 2017. године тежио изградњи односа са јеврејском државом.
Курц је током своје посете Јерусалиму 2018. године рекао да ће борбу против антисемитизма ставити у центар долазећег аустријског председавања ЕУ, а током сукоба Израела и Хамаса из 2021. године, Курц је развио израелску заставу изнад своје канцеларије.
Аустријски извоз у Израел порастао је чак 50 одсто између 2018. и 2022. године, а Курц је израелског премијера Нетанијахуа - који је скоро дупло старији од њега - наводно назвао "очинским пријатељем".
Између љубави и мржње танка је линија
Аустрија и Израел, ипак, нису увек имали блиске и срдачне односе. Аустрија је родно место не само неких од најпознатијих нациста, већ и политичког антисемитизма који је инспирисао екстремисте пре Другог светског рата,
Ипак, Аустријско царство је била домовина и оца ционизма Теодора Херцла, као и многих Јевреја који су одиграли кључну улогу у успостављању Државе Израел 1948. године.
Та запетљана историја помаже да се објасни однос љубави и мржње који две земље имају од краја Другог светског рата.
Упркос дуготрајном антисемитизму у Аустрији 50-их и 60-их година, као и неуспеха земље да призна своју централну улогу у Холокаусту, многи Аустријанци су се дивили Израелцима због храбрости и војне снаге коју су показали у борби против арапских земаља, наводи "Политико".
Аустријски канцелар из 70-их Бруно Крејски био је веома заинтересован за дешавања на Блиском истоку и често веома критичан према Израелу - иако је и сам био Јеврејин.
У то време, Аустрија је била главна станица за Јевреје који су емигрирали у Израел из Совјетског Савеза. Крајем септембра 1973, палестински милитанти узели су за таоце неколико јеврејских миграната који су кренули за Израел и захтевали од аустријске владе да затвори центар који води Јеврејска агенција која их је обрађивала.
Крејски је попустио, што је довело до протеста из Израела. Премијерка Голда Меир одлетела је у Беч да убеди Крејског да поново отвори центар, што је он одбио (иако је неколико месеци касније Аустрија отворила нови објекат).
Однос се само погоршавао
Крејски, који је 13 година владао апсолутном већином и постао један од најутицајнијих социјалдемократа у Европи, био је убеђен да се тензије на Блиском истоку могу решити само изласком у сусрет Палестинцима.
Он је критиковао све тврђи став Израела под конзервативним премијером Менахемом Бегином, називајући ту земљу "полицијском државом".
Крејски је у том периоду постао и први европски лидер који се састао са вођом Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасером Арафатом, а 1979. године његова влада је признала ПЛО као званичног представника палестинског народа.
Након Крејског, односи између две земље остали су залеђени, посебно након избора Курта Валдхајма за председника Аустрије 1986. године, кога су јеврејске организације оптужиле за прикривање праве природе његове службе у Другом светском рату у немачкој војсци. Израел је одговорио опозивом свог амбасадора.
Односи Аустрије са Израелом почели су да се побољшавају тек након Валдхајмовог одласка. Социјалдемократски канцелар Франц Враницки је 1993. године отпутовао је у Јерусалим и одржао значајан говор у којем је признао улогу Аустрије у Холокаусту и замолио Израелце за опроштај.
Односи две земље су поново постали затегнути 2000. године, када је Народна партија оформила коалицију са Слободарском партијом, коју су многи оптуживали за антисемитизам. Односи су поправљени тек доласком Курца на власт.
