Послови и дани америчких прокуратора: Уносни бизниси у иностранству бивших високих званичника

Није више изненађење вест да је бивши високи амерички државни или војни званичник упливао у воде великог бизниса и крупног капитала и то у земљи за коју је било везано његово политичко деловање. Тешко се отети утиску да то изгледа као наплаћивање "услуга" за својевремени политички ангажман или да је он и био предузет како би се отворило поље за уносан бизнис.

Недавно је објављено да је компанија "Веон" именовала бившег америчког државног секретара Мајка Помпеа у управни одбор своје кијевске подружнице "Кијевстар", највећег мобилног оператера у земљи.

Сви би да обнављају Украјину, али не својим парама

Помпео ће бити независни, неизвршни директор а његово именовање одржава посвећеност "Веона" Украјини, саопштено је из компаније.

Посвећеност не треба схватати симболички. У наставку саопштења, из компаније су објаснили да су нова именовања део њихових напора да учествују у обнови Украјине. Ради се о нечему што би могао бити "рудник злата" и "послови вредни милијарде долара", како је у фебруару о будућој обнови Украјине писао "Њујорк тајмс" наводећи да се, док сукоб траје пуним интензитетом, хиљаде предузећа већ бори да заузме своје место у таквој пословној прилици.

Још један амерички син развио је уносан бизнис са украјинским партнерима, а његове пословне ангажмане тренутно испитује Надзорни одбор америчког Конгреса. Они претресају да ли је Хантер Бајден, син америчког председника Џозефа Бајдена, који је био члан управног одбора украјинске енергетске компаније "Буризма" са месечном платом од 50.000 долара, у своје послове увукао и оца који је тада био потпредседник САД.

И да ли има истине у нагађањима да је Хантерово именовање у управни одбор служило само како би преко њега био купљен утицај и пролаз до његовог оца. Док Бела кућа тврди да Бајден није имамо никакве везе с пословима свог сина у иностранству, део републиканаца уверен је у супротно.

Амерички медији, пишући о случају Бајден, често подсећају да је Џо Бајден као потпредседник 2016. инсистирао на смени главног тужиоца Украјине Виктора Шокина тврдећи да је корумпиран, а да је исти тужилац управо у то време покренуо истрагу против "Буризме" у којој је тада био ангажован Хантер.

Као што Помпео, изгледа, планира да се врати у Украјину након завршетка сукоба и добро наплати свој труд око подршке Кијеву, тако су се својевремено тврди заступници НАТО интервенције против СР Југославије и једнострано проглашене независности Косова вратили у Приштину као бизнисмени. Некадашњи заповедник савезнички снага НАТО у Европи амерички генерал Весли Кларк бацио је око на ископавање руда на КиМ, а бивши државни секретар Мадлен Олбрајт, "косовска мајка" која је преминула 2022. године, на телекомуникације.

Кларкова компанија "Енвидити" 2012. је поднела захтев за дозволу да се бави ископавањем руда, тачније лигнита на Космету, и то на трећини територије уз понуду да приштинским органима иде трећина прихода.

Повратак на место злочина: Весли Кларк поново међу Албанцима на Косову и Метохији

Влада тзв. Косова такво одобрење је и дала 2016. године, доневши претходно амандмане на Закон о рударству како би могла да додели право на истраживање угља без јавног тендера, објавио је тада БИРН.

НАТО генерал, којег амерички медији описују као предводника кампање за бомбардовање Југославије, и даље је у бизнису. У априлу прошле године Кларк је био у Приштини где се састао са Аљбином Куртијем и разговарао с њим о енергетским пројектима, како су објавили приштински медији. Генерал Кларк сада је проширио своја интересовања и занима га "колико брзо можемо да донесемо соларну енергију" на Косово.

Ексклузивне уговоре са приштинском владом везане за енергетику имала је и Мадлен Олбрајт, а њена компанија "Олбрајт капитал менаџмент" аплицирала је својевремено за куповину 75 одсто предузећа Пошта и телекомуникације Косова. Из ове куповине, компанија бившег државног секретара повукла се због притиска јавности, али су амерички медији извештавали да је Олбрајтова итекако присутна у грађевинским пословима, нарочито изградњи путева.

Један од најуноснијих грађевинских послова на КиМ био је изградња америчке базе Бондстил, највеће и најскупље америчке војне базе после рата у Вијетнаму. Базу је градила моћна америчка компанија КБР, подружница "Халибартона" чији је извршни директор био бивши амерички министар одбране Дик Чејни. Његов ангажман у компанији "Халибартон" трајао је од 1995. до 2000. године, након чега је обављао функцију потпредседника САД.

"Гардијан" је својевремено објавио да су приходи КБР-а нагло скочили од доласка Чејнија, иако он није био никакав стручњак за економију и грађевинарство. Још једна подружница ове компаније, "Логкеп", је са 144 милиона долара 1994. године стигла је до прихода од 423 милиона долара 1996. године и то захваљујући пре свега пословима на Балкану, у Босни и на Космету, објавио је британски лист.

До 1999. америчка војска је трошила нешто мање од милијарде долара годишње за плаћање КБР-у разних послова на Балкану.      

РТ Балкан открива: Ко су власници медија и олигарси због којих Шолц шаље тенкове Кијеву

Иако су од Ирака до Украјине преко Космета омиљени бизниси америчких високих званичника грађевинарство и енергетика, ни онај медијски није запостављен.

Бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус упливао је у ове воде и допливао до нашег региона и наше земље када је 2014. године инвестициони фонд ККР, у којем је он на челу Глобалног института, купио већински удео у власништву у "Јунајтед групи", власнику кабловског оператера СББ и телевизије Н1.

Лично је Петреус ишао на састанак са тадашњим српским премијером Александром Вучићем да са њим разговара о овој инвестицији, други састанак имали су у априлу 2014.

У тексту из те године, Медијска опсерваторија Југоисточне Европе навела је да нема сумње да се ради о доброј инвестицији наводећи да само у Србији СББ има око 800.000 корисника, док сама "Јунајтед група", која послује и у региону, има 1,89 милиона корисника на шест тржишта бивше Југославије.

Медијска опсерваторија, иначе, критиковала је у овом тексту начин на који је измењен медијски закон у Србији, управо у време када је ККР ступио на медијско тржиште, којим је дозвољено да дистрибутер, оператор може да производи медијски садржај, што до тада није било могуће.

"Као резултат тога, од октобра 2014. кабловска телевизија Н1, подружница Си-Ен-Ена на Балкану, емитује се у бившим југословенским државама преко највећег оператора у региону, СББ/Телемах групе, која је њен власник", наводи се у овом тексту.