Алексеј Арестович је један од најпознатијих, медијски активнијих и скандалознијих украјинских политичара, који је од 2020. до јануара 2023. године обављао функцију саветника у Канцеларији председника Украјине Владимира Зеленског.
Међутим, почетком ове године Арестович напушта своју функцију и бежи на Запад, где отворено напада Зеленског, док је у Русији стављен на листу терориста и екстремиста.
Ко је Арестович?
Алексеј Арестович је рођен 3. августа 1975. у Грузији у војном граду Дедоплискаро, у Кахетији. Касније се његова породица преселила у Украјину, у Кијев.
Његов отац, Николај Арестович, био је официр совјетске војске. Према непотврђеним подацима из отворених извора, 2004. године, заједно са партнерима, основао је компанију СУН-КИП. Године 2015. постао је власник одбрамбеног предузећа "Технодек", које се бавило производњом оружја и муниције. Мајка, Тамара Арестович, је била умешана у неколико скандала. Против ње је била подигнута кривична пријава због превара са земљишним парцелама.
Након што је завршио школу, Арестович је уписао Биолошки факултет на Кијевском универзитету Тарас Шевченко. Међутим, одустао је после прве године и посветио се војсци.
Студирао је на Одеском институту копнених снага за војног преводиоца са енглеског. Дипломирао је на војном универзитету 1999. године, након чега почиње да ради у Главној обавештајној управи Министарства одбране Украјине. Војску напушта 2005. године у чину мајора.
Политичка каријера
Након што је напустио војну службу, Арестович се придружио украјинској политичкој партији "Братство" – Врховни суд Русије ју је 2014. прогласио екстремистичком и забранио њено деловање.
Од 2014. године редовно се појављује као војни стручњак на водећим ТВ каналима и радио станицама уз коментаре и интервјуе војно-политичке аналитике. Касније је признао да је у овим говорима често морао да лаже. Поред тога, био је један од оснивача добротворне фондације за пружање психолошке подршке украјинској војсци.
Од септембра 2018. служио је у 72. механизованој бригади у Краматорску, под контролом Оружаних снага Украјине. Арестович тврди да је за то време учествовао у 33 борбена задатка, али ова информација се оспорава у украјинским медијима с обзиром да је Арестович признавао да је често лагао "по наредби".
Крајем октобра 2020. године Леонид Кравчук га је именовао за саветника за односе с јавношћу и званичног портпарола украјинске делегације на преговорима у Минску. Већ у децембру 2020, шеф Канцеларије председника Украјине Андриј Ермак именовао је Арестовича за свог саветника за стратешке комуникације.
Почетком 2022. Арестович је говорио о плановима да напусти политику и чак је тврдио да је поднео оставку на место званичног портпарола украјинске делегације у Минску. Међутим, са почетком Специјалне војне операције у Украјини, његови планови су се променили.
Оставка и одлазак у опозицију
Арестович је био приморан да поднесе оставку у јануару 2023. Разлог је била његова изјава да је узрок урушавања стамбене зграде у Дњепропетровску дело украјинских ПВО система, а не руске војске. Након те изјаве један део политичара и војних лица је окривио Арестовича за велеиздају док су други тврдили да је време да поднесе оставку.
Арестович је своје речи објаснио умором, извинио се и одрекао своје верзије догађаја. После тога је поднео оставку и напустио земљу, иако није имао законских основа због ратног стања и опште мобилизације.
Иако није при власти, Арестович се често појављује у медијима и даје интервјуе у којима све чешће и оштрије критикује Зеленског. Разлога и прилика за критику има доста - од личних разлога до политичких амбиција.
За сада није познато да ли Арестович планира да се кандидује за председника Украјине, али с обзиром да је нагло почео да хвали генерала Залужног, који се тренутно сматра најјачом политичком фигуром у Украјини (и кога подржавају Британци), очигледно је да Арестович жели да се врати на украјинску политичку сцену. Иако још није познато у којој улози, сигурно је да неће бити на истој страни са Зеленским.