Председник Турске Ердоган долази у Берлин. Тешко да ће то бити пријатељска посета. Ставови Турске и Немачке о рату на Блиском истоку у великој мери се разликују.
Атмосфера између Берлина и Анкаре је ледена. Разлог за то је рат на Блиском истоку, а пре свега различити ставови о Израелу и Хамасу.
То нису добри предзнаци за посету турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Немачкој, која почиње овог петка, а требало би да се продужи највероватније и у суботу.
Ердоган је више пута користио оштре речи говорећи о Израелу, а бранио је терористички Хамас. Израел већ 75 година покушава да "успостави државу на земљи која је украдена од палестинског народа", рекао је Ердоган недавно у Анкари. И још: легитимитет Израела доведен је у питање због "његовог сопственог фашизма".
На конференцији за новинаре одржаној у уторак у Берлину, немачки канцелар Олаф Шолц (СПД) оценио је да су те изјаве турског председника "апсурдне". Израел је демократија, рекао је, "то такође мора бити веома јасно речено и у то нема сумње".
Ердогана је оштро напао и председник Централног савета Јевреја у Немачкој Јозеф Шустер: турски председник, рекао је, "користи своју пропаганду да подстакне нереде на немачким улицама и спроводи психолошки терор над Јеврејима у Немачкој".
Власт и опозиција и даље су за посету
У Берлину има доста политичара који тврде да је било боље у потпуности отказати посету у ово осетљиво време. За немачку владу то није долазило у обзир. У том ставу владу подржава и лидер опозиционе Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц. Турска је, каже, превише важна за Немачку, а и Немачка за Турску.
Тако мисли и посланик ЦДУ задужен за спољну политику Родерих Кизеветер. Он ипак подсећа и на скандал који се догодио током посете палестинског председника Махмуда Абаса Берлину средином августа 2022, "Дојче веле".
"Ситуација попут прошлогодишње, када је Абас порицао Холокауст а да му се канцелар није супротставио, не сме више да се понови", рекао је Кизеветер.
То ни у влади нико не жели и атмосфера је зато изузетно напета. У Берлину влада велика бојазан да ће Ердоган искористити посету да подстакне расположење против Израела и Јевреја у Немачкој међу милион и по Турака који живе у Немачкој. У Берлину су свесни да је око две трећине турских држављана који живе у Немачкој гласало за Ердогана на изборима прошле године.
Изузетно "танак" програм посете
То је један од разлога зашто је програм посете "сиромашан" састанцима са званичницима. Ердоган стиже у петак поподне и примиће га савезни председник Франк-Валтер Штајнмајер. Након тога на програму је вечера са канцеларом Шолцом у седишту владе. И то је за сада то. Још увек није јасно да ли ће бити одржана и конференција за новинаре.
Влада жели да се, колико год је то могуће, избегне да се Ердоган појављује у јавности, на улицама и трговима Берлина. На олакшање Немачке, није планиран заједнички одлазак два председника на фудбалску утакмицу Немачке и Турске, која се игра у суботу на Олимпијском стадиону у Берлину – што је иначе била жеља многих Туркиња и Турака који живе у Немачкој.
У Берлину се крајње нерадо сећају Ердогановог говора на стадиону у Келну у мају 2010. године, када је позвао петнаестак хиљада окупљених сународника да се интегришу и науче немачки, али је и додао: "Нико од вас не може да очекује да се асимилујете.“
Немачка и Турска су потребне једна другој
Али, Ердоган зна и то да Турска, с обзиром на економску кризу, зависи од доброг пословања с Немачком. А и Анкара је такође важна за Немачку и Европску унију, јер Турска још увек може да помогне у ограничавању броја избеглица које долазе у Европу.
Пре седам година, на врхунцу избегличке кризе, Ердоган се договорио с ЕУ да заустави кријумчарење људи на турској граници и да враћа оне мигранте чији су захтеви за азил у Грчкој одбијени. Анкара је заузврат добила милијарде за збрињавање и смештај тих људи. Тај пакт је тренутно мање-више на леду, али се ЕУ нада његовом оживљавању.
Највећи степен сигурности у Берлину
У Берлину ће бити подигнут највиши степен безбедности када дође турски председник. Вероватно ће бити слично као током Ердоганове посете 2018. када су на крововима били распоређени снајперисти, када је на дужности било више од 4.000 полицајаца, а у седишту владе владало право ванредно стање.
То је пре свега зато што хиљаде Курда желе да у суботу демонстрирају у знак подршке забрањеној Радничкој партији Курдистана (ПКК), а против политике коју Анкара води према Курдима.