Нови обавештајни подаци прикупљени са оборених иранских беспилотних летелица у Украјини показују да већину делова за дронове производе компаније у САД, Европи и другим савезничким државама, што је изазвало забринутост западних званичника и аналитичара и подстакло истрагу владе САД, преноси "Волстрит џорнал" позивајући се на изворе и документа у која је имао увид.
Документација западних делова дронова показује како је Техеран наоружавао себе и своје савезнике снажним новим оружјем упркос томе што је био мета једног од најсвеобухватнијих режима санкција у модерној историји.
Украјински обавештајци процењују да су три четвртине компоненти иранских беспилотних летелица оборених у Украјини америчке производње, показују документа у која је лист имао увид.
Истрага је спроведена након што је украјинска војска оборила неколико беспилотних летелица, укључујући ирански дрон "мохаџер-6" који су агенти хаковали током лета и неоштећеног приземљили, тврде украјински истражитељи.
Компоненте, које је идентификовала украјинска војна обавештајна служба, верификовала је Независна комисија за борбу против корупције (НАКО), непрофитна организација са седиштем у Кијеву која је прегледала дрон. НАКО је своје извештаје проследио "Волстрит журналу".
Од преко 200 техничких компоненти дрона које су идентификовали украјински истражитељи, половину су направиле компаније са седиштем у САД, а скоро трећину компаније у Јапану, наводи се у извештају НАКО.
Иранска мисија при Уједињеним нацијама није желела да коментарише извештај али су навели да је Техеран "спреман да се састане са украјинским техничким стручњацима и да истражи тврдње о пореклу беспилотних летелица или делова".
Један од циљева санкција које је Америка увела Ирану био је да се Техеран одсече од међународних финансијских и трговинских институција што би се одразило на смањено финансирање и спорији развој њихове војске, укључујући и индустрију дронова.
Слично томе, забране у САД и Европи за извоз комерцијалних компоненти које би се могле користити за напредно оружје су осмишљене да спрече Иран и друге непријатељске земље да стекну техничку експертизу Запада.
Компоненте западне производње за које се чини да воде, покрећу и управљају дроновима, представљају узнемирујући проблем за светске лидере који покушавају да обуздају развој и ширење иранског оружја. Иранску флоту беспилотних летелица, заједно са прецизно навођеним пројектилима које могу да носе, западни безбедносни званичници сада виде као већу непосредну претњу од иранског нуклеарног програма.
"Приоритет је да схватимо како страни делови завршавају у иранским дроновима", рекао је Дејвид Олбрајт, оснивач вашингтонског Института за науку и међународну безбедност, који је прошлог месеца објавио сопствену анализу иранских дронова.
У извештају Института се наводи да поред западних компоненти, постоје и докази да кинеске компаније испоручују Ирану копије западне робе за производњу борбених дронова.
Америчка савезна агенција одговорна за спровођење контроле извоза, Биро за индустрију и безбедност Министарства трговине, покренула је истрагу о западним деловима иранских дронова.
Русија користи иранске беспилотне летелице за нападе на украјинску инфраструктуру. Модел "шахид-136" одмах је привукао пажњу јавности јер ови "камиказа дронови" уништавају циљеве ударајући у њих, уместо да лансирају оружје.
Западне компоненте ових дронова показују са каквим се потешкоћама суочавају владе које покушавају да обуздају иранску индустрију оружја.
Како наводи "Волстрит џорнал", многи делови нису обухваћени контролом извоза и лако могу да се купе преко интернета и пошаљу у Иран преко других земаља које привлаче мање пажње, кажу представници индустрије и западни безбедносни званичници. То је противзаконито али и тешко да се спречи.
Министарство финансија САД је у уторак санкционисало неколико иранских, руских и компанија из Уједињених Арапских Емирата и појединаца за које тврде да су одговорни за производњу и трансфер иранских дронова које Русија користи у Украјини.
Према документима украјинске обавештајне службе и извештају НАКО-а, сервомоторе у "мохаџеру-6", који омогућавају оператерима да маневришу беспилотном летелицом кроз ваздух, је произвела јапанска компанија "Тонегава-Сеико". Мноштво других електронских компоненти произвеле су јединице немачког "Инфинео технолоџиса" и америчког "Мајкрочип технолоџија", два највећа светска произвођача чипова.
Телескопско инфрацрвено сочиво високе резолуције које се користи у "мохаџеру" за надзор и циљање идентично је моделу који је направила израелска фирма "Офир оптроникс".
Док експерти позивају компаније да поведу рачуна коме продају своје производе, постоји још један проблем. САД су увеле санкције Ирану али већина европских земаља није.
Највиши званичници Министарства финансија САД најавили су да планирају да санкционишу канале набавке које Иран користи за опремање својих дронова. Али неки стручњаци из индустрије кажу да ти напори нису довољни.
Џејмс Роџерс, ванредни професор ратних студија на Универзитету Јужне Данске, рекао је да је време да УН развију нова правила за спречавање ширења технологије дронова на непријатељске актере широм света.
"Ово је глобални проблем и захтева глобално решење."