Хуманитарна криза која погађа 2,2 милиона становника Појаса Газе је огромна. Нема хране, воде и лекова, пацијенти умиру у болницама. Јужна половина енклаве пуца по шавовима након што су тамо стигли расељени Палестинци, север ће бити годинама пуст.
Но, амерички и арапски званичници који су се окупили у Бахреину и два дана у Манами разговарали о смиривању сукоба на Блиском истоку, немају план како да помогну Гази. Нико, ни Израел, ни Америка, ни арапске државе ни палестински лидери - не жели да преузме одговорност за то, пише "Економист".
Америка се нада да ће арапске државе послати трупе у послератне мировне снаге, предлог који подржавају и неки израелски званичници. Али идеја није наишла на велику подршку међу самим Арапима. Ајман Сафади, јордански министар спољних послова, изгледа да је то потпуно одбацио на конференцији у Бахреину. "Дозволите ми да будем врло јасан", рекао је. "Арапски војници неће ићи у Газу. Ниједан. Нећемо бити виђени као непријатељи".
Неспремност је, наводи "Економист", разумљива. Арапски званичници не желе да чисте израелски неред и помогну му да контролише Арапе. Али они такође не желе да Израел поново окупира енклаву и признају, барем у приватним разговорима, да је Палестинска управа тренутно сувише слаба да би поново преузела пуну контролу над Газом. Ако ниједна од тих опција није реална или пожељна, није јасно шта јесте.
Американци се надају да ће "ревитализована Палестинска управа" преузети контролу у једном тренутку. Но, да би се то догодило потребно је постићи решење две државе које Израел категорички одбија и поставља се питање шта значи "ревитализована" Палестинска управа на чијем челу је од 2005. године Махмуд Абас (88). Абас је на власти дуже него што су многи становници Газе живи и њега и његове потенцијалне наследнике многи оптужују за корупцију.
Уз то, богате заливске државе умориле су се од исписивања чекова за Газу. "Обновили су Газу неколико пута до сада", рекао је неименовани западни дипломата и упозорио да "ако не буде озбиљног мировног процеса", арапских пара неће бити.
Ту је и питање Хамаса, групе коју оптужују да користи цивиле у Гази за изградњу међународног притиска на Израел, док милитанти не трпе од недостатка хране, воде, лекова и крију се у подземном систему тунела.
Скоро две деценије, Појас Газе је проблем без решења. Израел и Египат су били задовољни тиме што су га оставили под блокадом након што је Хамас дошао на власт у енклави. Упркос повременим позивима на палестинско јединство, Абас никада није желео да се врати у Газу, а Хамасу је одговарало да контролише Газу. Другим речима, свима је статус кво одговарао све док није отишао у парампарчад 7. октобра.
Проблем је сад постао много већи, а решења су натегнута. Оптимисти се надају да ће рат у Гази понудити шансу да се коначно реши израелско-палестински сукоб. Вероватније је, међутим, да ће се завршити тако што ће Газа бити још једна од пропалих држава Блиског истока, сломљена, али никад обновљена.